Климатске промене: Пожари прете Арктику - може ли неко да их заустави

Двадесетог јуна, један од најхладнијих градова на Земљи завршио је у вестима доживевши температуру од 38 степени Целзијуса.

Био је то рекорд свих времена за Веркхојанск, који се налази у региону Јакутија, у североисточној Русији. То је и највећа температура забележена у оквиру Арктичког круга.

Научници из Светске метеоролошке организације (СЗО) верификовали су да су температуре у мају биле изнад просека - у неким регионима, чак за више од 10 степени Целзијуса.

Али није само мај био топао. Читаве зиме и пролећа, научници су бележили поновљене периоде изнадпросечних температура.

• Да ли су нам климатске промене већ донеле смртоносне врућине
• Страшни пожари би поново поново могли да прогутају прашуме Амазоније
• Пожари у Србији: „Ватра прети да уништи и спали све“

Специјалисти из Коперникове службе за климатске промене, програма који подржава Европска комисија, кажу да је најшири сибирски регион увек доживљавао значајне флуктуације, али да је „необично то што су сада високе температуре трајале толико дуго.&qуот;

Метеоролози из руског Хидрометцентра, државне агенције за временску прогнозу и анализу, такође су потврдили овај тренд.

Они су рекли да је прва половина 2020. године била најтоплији семестар откако је почела да се води евиденција пре 130 година.

Међународна група климатолога објавила је прошлог месеца извештај у ком се закључује да су људи одиграли критичну улогу у топлотним таласима забележеним у Сибиру између јануара и јуна.

Уз помоћ компјутерских модела, научници су показали да је емисија гасова ефекта стаклене баште које производи људска активност начинила такве топлотне таласе 600 пута вероватнијим.

А пожари широм сибирског региона сада чине велики део еколошке кризе у Русији.

Претња из шуме

Шумски пожари које је изазвала претерана врелина у овом региону такође су достигли алармантне нивое ове године.

Међународни климатски стручњаци помно прате топлотне таласе у Сибиру и на руском далеком истоку. Они су приметили да су пожари у руским шумама учестали последњих година - а рекордни број је забележен у првих шест месеци 2020. године.

Раније ове године Гринпис је спровео истраживање које је показало да су до 15. маја пожари већ захватили 13,5 милиона хектара земљишта - пространство величине једне Грчке.

То је било скоро три пута више од званичне цифре из тог времена, од 4,7 милиона хектара (од чега су 1,9 милиона хектара биле шуме), према Руској федералној шумарској агенцији Рослескхоз.

• Зашто је у Сибиру температура достигла 38 степени
• Лета би могла да постану „претопла за људе“
• Сибирска заједница заборављених жена

Двадесет осмог јула, Рослескхоз је проценио да пожари букте на 12 милиона хектара, од чега је 6,6 милиона хектара била шума.

Али према Гринпису, права цифра је готово двострука - око 21 милион хектара.

Еколози и регионални лидери кажу да влада не обезбеђује довољно средстава за гашење пожара или спречавање да се они прошире и начине још већу штету.

Почетком јула, Гринпис је почео да шаље захтеве руској влади.

Међународна еколошка организација позвала је на мере које би спречиле да се понове погубни пожари из 2019. године, укључујући троструко повећање владиног буџета за шумарство у погођеним регионима.

Контроверзне зоне контроле

Гринпис жели да се такозване „зоне контроле&qуот; смање.

Зоне контроле су забите области у којима је руским властима према закону дозвољено да оставе ватру да букти уколико нема претњи по људе или имовину.

Скоро пола руских шума налази се у овим зонама, а 90 одсто свих забележених пожара из 2019. године било је у тим областима.

Према извештајима, Министарство за природне ресурсе и животну средину предлаже амандмане на закон који би смањили зоне контроле, тако да покривају свега шест одсто шума.

Али предлог закона још није одобрен.

Алексеј Јарошенко, шеф шумарства при Гринпису Русија, каже да проблем неће бити решен чак ни ако овај амандман буде био усвојен.

„Министарство практично говори: 'Смањићемо шумске области које смеју бити остављене да горе више од седам пута, али нећемо обезбедити средства регионима за гашење пожара - мораће да нађу новац сами&qуот;, каже Јарошенко.

Ко је одговоран за гашење пожара?

Према Гринпису, властима у руским регионима највише погођеним пожарима требало би минимум 25-30 милијарди руских рубља (око 400 милиона долара) да спрече и угасе шумске пожаре.

Ове године, централна влада им је одобрила свега четвртину те суме.

Бескрајни Краснојарск Крај један је од неколико сибирских региона који су све горе погођени шумским пожарима.

Гувернер Краснојарска Александер Ус рекао је да његова надлежност добија само трећину онога што би требало да се издвоји за борбу против пожара сваке године.

Регионални шеф такође је једном приликом изјавио да су шумски пожари „природан феномен и да је бесмислено покушавати борити се против њих.&qуот;

У истом региону је Руски истражни одбор прошле године покренуо случај против неких званичника Краснојарска оптужених за немар, зато што нису угасили шумске пожаре на својој територији.

Резултати истраге нису објављени.

У јулу 2020. године, град Јакуцк, главни град забитог руског региона Јакутије и један од два највећа града на свету изграђена на пермафросту, био је обавијен димом од пожара.

Регионалне власти Јакутије жалили су се да нису имали довољно ресурса да их угасе. Рослекхоз је позајмио региону 150 милиона руских рубаља (два милиона долара), које ће они морати да врате.

Кише и ниже температуре донеле су спас неким регионима почетком и средином јула, али онда се врућина вратила на далеки исток и пожари су поново почели да се шире.

Пермафрост који се отапа други је велики еколошки проблем са којим се суочавају Русија и друге хладне државе.

Пермафрост је земља која остаје чврсто залеђена две или више узастопних година, сачињена од камена, земље и седимената које везује лед. У неким случајевима, пермафрост је стотинама хиљада година стар.

• Пожари у Аустралији: „Апокалипса“ на Острву кенгура
• Зашто Северни пол „бежи“ од Канаде ка Сибиру
• Откуд гром из ведра неба усред паклене врућине

Топлије температуре довеле су до тога да замрзнута земља почне да се топи, а грађевине подигнуте на њему налазе се под претњом од рушења.

Град Норилск, такође изграђен на пермафросту, доживео је једну од најозбиљнијих еколошких катастрофа ове врсте у мају, кад се више од 20.000 тона дизела излило после рушења резервоара.

Сматра се да је до рушења дошло зато што је земља на којој је резервоар изграђен постепено почела да се топи.

У пермафросту се налазе и остаци биљака и животиња засновани на угљенику. Кад се он отапа, угљен диоксид и метан се испуштају у атмосферу, што преоптерећење гасовима ефекта стаклене баште само чини још горим.

Нема ватре без смога

Пожари већ у атмосферу испуштају огромну количину угљен диоксида - једног од кључних гасова ефекта стаклене баште који изазивају глобално загревање.

У јуну 2020. године нивои емисије угљеника из арктичких пожара били су абнормално високи широм света, око 56 милиона тона. То је више од три милиона тона више него 2019. године, најтоплије године забележене у историји.

Неколико сибирских градова је 2019. године било прекривено димом, који је путовао све до региона Волге, у централној и јужној Русији.

Прошлог месеца, Наса је јавила да су емисије из сибирских пожара стигли и до САД-а и Канаде.

Руска метеоролошка агенција Хидрометцентер објавила је цифре које показују да се температуре у земљи повећавају 2,5 пута брже од просека на планети.

Уз повећане температуре у Сибиру и регионима пермафроста, Русији је постало јасно да климатске промене - и њене катастрофалне последице - нису проблем будућности, већ непосредно климатско ванредно стање.

• Пливање испод леда: Болни напори за спас океана
• Бесплатна земља за оне који хоће да живе у најхладнијим деловима Русије

Али може ли то да се заустави?

Стручњаци сматрају да сибирски шумски пожари, као и већина других пожара, почињу са људским немаром.

Руска власт и еколошке организације позивају људе да буду пажљивији кад су у шуми, да не пуше или не праве ломаче.

Стручњак за шумске пожаре из Гринписа Русија Григориј Куксин каже да систем „зона контроле&qуот; у којима се пожари пуштају да горе постоји и у другим земљама.

А опет у Русији су ове зоне обично веће због пуке величине читаве њене територије, због чега им је тешко прићи и изборити се с њима кад постоји недостатак ватрогасних ресурса.

Истовремено, вероватноћу да ће се пожари ширити повећавају и други фактори, првенствено сувља и топлија клима. Овај проблем није искључиво руски.

У свом последњем еколошком документу, руска влада је истакла неравноправност различитих делова земље кад су у питању климатске промене и како неки региони већ више пате.

Исто важи и за остатак света - многе земље трпе негативне последице климатских промена више него неке друге.

Повећање глобалних температура још ће више погоршати пожаре у Сибиру. Ти пожари ће заузврат допринети већој количини емисија.

Да би се прекинуло ово врзино коло потребне су тешке политичке одлуке како би се променио постојећи систем - индустрија и економија, експлоатација природних ресурса и начин живота, не само у Русији већ и на читавој планети.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.20.2020)