Радници из Индије и Србија: Јефтина радна снага за коју не важе сви српски закони о раду и запошљавању странаца, сматрају стручњаци

Штрајк глађу четрдесетак грађевинаца из Индије у Краљеву који траже да им компанија ГП Николић исплати наводне заостале зараде и омогући повратак кући је наставак приче о невољама групе од око 200 радника који су у претходних годину дана нашли у „правној празнини&qуот; домаћих прописа радећи на градилиштима широм Србије.

Међу њима су били и 37-годишњи Принс и 26-годишњи Канан Васантакумар.

Када су се пријављивали за посао у фирми из Мајамија, послати су у Србију да за домаћу компанију раде на неким од највећих државних инфраструктурних пројеката попут Коридора 11.

Сада кажу да су услови под којима су радили били другачији од обећаних.

Смештај у монтажним баракама и малим контејнерима, лоши санитарни услови, оскудна храна, кашњење или неисплаћивање зарада, новчане казне, као и спорни уговори о раду су део онога што је индијске неимаре дочекало, према сведочењу самих радника, као и организације Астра која се бави искорењивањем радне експлоатације и још од јула 2019. прати њихов случај.

Док Принс са преосталим колегама већ неколико дана протестује испред градске управе у Краљеву након покушаја да добију помоћ градоначелника, инспекције рада и индијске амбасаде, Канан се са групом незадовољних радника у јануару вратио у Индију.

Он за ББЦ тврди да део плата, које су ишле директно породицама радника у Индију, до данас нису исплаћене.

Међутим, Нина Николић, директорка и власница фирми преко којих су радници ангажовани, у писаном одговору за ББЦ одбацује ове наводе.

• Аутопутеви у Србији – радовања и обећања
• Заборављена радничка класа: Музеј који није музеј
• Који су ауто-путеви најнеопходнији Србији

Шта се дешава са радницима из Индије у Краљеву

Од почетка рада у Србији, Индијци су имали проблеме са кашњењем и исплатом зарада, због чега су неколико пута обустављали рад, каже Принс.

Док он тврди да већини радника који штрајкују фирма дугује око четири плате, Нина Николић каже да су престали са радом 28. марта и да према њима не постоје дуговања.

„Имамо потписане споразуме са сваким понаособ у присуству конзула индијске амбасаде где се јасно види да је су на њихове захтеве уговори раскинути 30. марта и да фирма има потраживања према њима, а не они према фирми&qуот;, наводи она у писаном одговору.

Николић, која је за ББЦ у фебруару рекла да су тадашња дуговања исплаћена, додаје да су садашњи трошкови хране, смештаја и здравственог осигурања за ове раднике пали на терет предузећа после раскида уговора.

Ови радници су, наводи она, „чули да се свима у Србији исплаћују минималци и тврде да то и њима следује без обзира што су они сами раскинули уговоре&qуот;.

Директорка тврди и да су они који штрајкују глађу свакодневно долазили у погон у групама од око пет људи да једу, а да су се затим враћали испред зграде Општине.

Десетак радника је наставило да ради у производном погону овог предузећа, не учествују штрајку и њима се и даље исплаћују зараде, наводи Николић.

Радници не живе у лошим условима, сматра она, а није добијала жалбе на рачун квалитета смештаја где се тренутно налазе.

Међутим, Принс наводи да су радили до 20. јула, а да је његов уговор истекао у јуну.

Тврди и да спавају у уским контејнерима попут фото-кабина, без климе, са лошим санитарним условима, а дешавало се да су неким данима за јело добијали само пиринач.

Додаје и да је годинама радио у Оману и Катару где су радници увек били плаћени, као и да први пут наилази на овакву ситуацију.

„Не знам да ли је проблем само у овој компанији или су и друге исте, али имамо јако лоше искуство&qуот;, рекао је за ББЦ у телефонском разговору.

„Само желимо наше плате и да се вратимо у Индију&qуот;, каже Принс и додаје да га код куће чека породица и двоје деце.

Николић објашњава да до пре пар дана није било отворених летова за ову земљу и да ће први одласци за њих бити од организовани 25. августа и надаље по слободним местима.

Она наводи и да, иако фирма по уговору није у обавези, плаћа карте и тестове на Ковид-19.

Откуд индијски радници у Србији - од Делхија преко Мајамија до Коридора 11

Када су Канан Васантакумар и група од двадесетак радника средином јануара због неисплаћених плата обуставили рад и пријавили полицији у Сурчину да им послодавац задржава пасоше, њихов случај је први пут доспео у ширу јавност.

ББЦ је тада истраживао њихов положај и правни оквир рада, када је Васантакумар показао уговор којим је на годину дана упућен у Србију, као и извод платног списка на којем се виде износи новчаних казни за одређене раднике.

Бојан Урдаревић, професор Правног факултета у Крагујевцу, оценио је да је, услед одлива радне снаге из Србије, грађевинским фирмама све теже да нађу домаће раднике, због чега се све више ангажује инострана радна снага.

У жељи да зараде новац за породице, Принс, Канан и њихове колеге пријавили су се на оглас за посао америчке фирме Идеа Цапитал ЛЛЦ.

За обећану месечну плату од око 320 евра, храну, превоз, смештај и здравствено осигурање, фирма их је послала на српска градилишта - обилазницу око Београда код Јакова, вијадукт у Чортановцима, али и станове за војна лица у Краљеву и фабрику за производњу бетона у власништву ГП Николић.

Фирма Идеа Цапитал ЛЛЦ, са седиштем у Мајамију је, како потврђује Инспекција рада, склопила уговор о пословно-техничкој сарадњи са фирмом ГП Николић према којем је Принса, Канана и друге раднике упутила на рад у Србију.

Директорка фирме из Мајамија која је формално запослила раднике из Индије и директорка српске фирме код које су радници фактички ангажовани је иста особа - Нина Николић, показују подаци пословног регистра Флориде и Агенције за привредне регистре Србије (АПР).

Тако су Индијци постали формално запослени у америчкој компанији која игра улогу посредника, а фактички у српској фирми која је подизвођач радова на поменутим градилиштима.

У писаном одговору за ББЦ почетком фебруара, Николић каже да је кључна предност запошљавања странаца на овај начин „једноставност и брзина упошљавања радне снаге, као и уштеда на банкарским провизијама од 35 долара по трансакцији&qуот; коју просечно имају радници када сваког месеца шаљу новац у Индију.

Радници из Индије и других земаља у Србији

Николић је у фебруару додала да се њена породична фирма, коју је 2018. наследила услед смрти оснивача, суочила са проблемом завршетка великих послова услед недостатка радне снаге која је махом одлазила на градилишта западне Европе.

Тада је фирма одлучила да ангажује радну снагу из Индије, „уз чију помоћ успева да у року доврши велике пројекте, укључујући и мост на обилазници Сурчин-Обреновац на аутопуту Милош Велики&qуот; наводи Николић.

Њена компанија је ангажована као подизвођач у изградњи деонице Коридора 11, али и на другим пројектима.

У сиромашним деловима Индије незапосленост и конкуренција су велики, па зато многи радници посао налазе у другим земљама, укључујући и Србију, рекао је за ББЦ Понкумар Понусвами, председник индијског синдиката грађевинских радника ТКТМС, који се такође укључио у овај случај.

• Може ли држава Србија да заустави одлазак медицинара у Немачку
• Који су ауто-путеви најнеопходнији Србији

Београд има око 2.000 активних градилишта, и услед недостатака грађевинаца у целој Србији, на изградњи престонице запослен је велики број страних радника из Европе, али и далеке Азије, пренео је лист Блиц у септембру 2019.

Колико их тачно има је, према оцени стручњака, скоро немогуће утврдити - између осталог и јер велики број ради на црно.

„Организовани и пријављени радници не представљају проблем за безбедност. Проблем су радници који раде на дивље, који не подлежу контроли, ни колико су квалификовани, због чега могу да настану тешке повреде, поготово код оних који нису обучени и не знају језик.

„Према неким проценама, до 40 одсто грађевинаца из иностранства ради на црно&qуот;, рекао је Горан Родић из Грађевинске коморе Србије за Блиц.

Највише има Албанаца из Северне Македоније и Турака, који долазе организовано преко фирми које их ангажују за српска градилишта, а према оцени Родића, највише их је управо у Београду.

---

Видео: Корона вирус: „Умрећемо од глади ако се ово настави&qуот;, упозоравају отпуштени радници широм света

---

Радне дозволе

Око 180 радника из Индије је током 2019. радило за фирму ГП Николић, од чега је у Србији у фебруару остало више од 100 њих, док се 20 вратило по завршетку уговора, мањи број је отишао превремено, а за све њих је фирма Идеа Цапитал платила авионске карте.

У штрајку у Краљеву учествује четрдесетак радника, док према речима директорке, њих 10 још увек ради.

Радници су имали радне дозволе по основу уговора о пословно-техничкој сарадњи између њене две фирме као упућена лица, наводи Николић.

Међутим, фирми ГП Николић је издато само 44 дозвола за рад за упућена лица из иностранства у 2019. години, док је Идеа Цапитал добила пет радних дозвола, рекли су за ББЦ из Националне службе за запошљавање у фебруару ове године.

Николић је за ББЦ раније рекла да се за издавање радне дозволе у 2019. чекало два месеца од тренутка када странац стигне у Србију, те да су неки од радника у моменту посете инспекције још увек били у процедури за добијање тих папира.

Инспекција рада је за ББЦ навела да је утврдила да ГП Николић није имала потребне радне дозволе за све раднике, нити их је накнадно доставила, па су против ове фирме покренуте прекршајне пријаве и поступци су тренутно у току.

У међувремену, Канан и још око 25 радника који су средином јануара престали са радом, добили су авионске карте и отишли кући, али, како кажу, са свотом од 70 евра и без две последње плате.

Директорка фирме тврди да су сва дуговања исплаћена „и то по уговору и са сагласношћу обе стране&qуот; у писаној форми.

(Не)законитост уговора и „правна празнина&qуот;

Потписивати уговор „сам са собом&qуот; јесте дозвољено по нашем праву ако се потписује у два различита својства, каже Рељановић.

Али овај аранжман би могао да се оцени као фингирање правних послова.

Инспекција за рад, судећи по достављеним одговорима, овај уговор о пословно-техничкој сарадњи две фирме са истим власником није доводила у питање, као ни сам садржај уговора о раду и услове под којима су радници из Индије ангажовани.

Из Инспекције за ББЦ су навели да „надзор над применом прописа из радног односа стране државе врше њихове надлежне службе&qуот; јер су уговори склопљени са послодавцем из Мајамија и према прописима који важе у матичној земљи.

Овакво тумачење Инспекције којом се одриче своје надлежности на територији Србије и препушта је органима стране државе „није у складу са законом, а ни са здравим разумом&qуот;, рекао је за ББЦ Марио Рељановић, научни сарадник Института за упоредно право.

Тако су се Принс, Канан и други радници из Индије нашли у „правној празнини&qуот;.

Они су упућени у Србију преко уговора који се зове „Цонтрацтор агреемент&qуот; и који правни поредак Србије заправо не познаје, објашњава професор Бојан Урдаревић.

Они су овде су као фриленсери - на које се радно законодавство наводно не примењује јер су слободњаци, немају радно време и неког ко му издаје задатке - што овде није био случај, додаје он.

Као највећи проблем он издваја то да су ови радници радили на територији Србије без ваљаног правног основа, док су сва њихова зарада и сва права из радног односа у компанији регистрованој у Мајамију - укључујући и порезе који се на њихову зараду плаћају.

• Телеком Србија, неплаћени рачуни: Чувајте признанице, никад се не зна
• Нова бура због таксиста: „Добили субвенције после блокаде - шта ми чекамо“

Стручњаци за радно право који су имали увид у уговоре радника сматрају да они по више основа нису у складу са српским законима.

„Сутра могу да региструјем фирму у Бангладешу, који је познат по кршењу радних права, да преко ње запослим неке људе ко зна одакле и да их упутим на рад у Србију и кажем, ви немате ограничење радног времена и радићете 18 сати дневно&qуот;, објашњава Марио Рељановић.

Једна од ставки из уговора која је супротна домаћим прописима је право послодавца да радника отпусти чак и без икаквог разлога.

Друга су високе, и у односу на плату од 320 евра, несразмерне новчане казне - од 20 евра за изостанак, 50 евра за учествовање у штрајку или 500 евра за „организовање илегалног штрајка&qуот;.

„Ко је онда надлежан да утврди да ли је штрајк илегалан?&qуот;, за ББЦ је почетком године рекла Соња Вукановић, председница Самосталног синдиката путара Србије, чији су правни и економски саветници такође имали увид у уговоре.

Странци који раде на територији Србије не могу да буду у надлежности инспекције рада стране државе, наглашава Урдаревић.

Закон о запошљавању странаца јасно каже да „странци који раде у Србији имају сва права, обавезе и одговорности као и домаћи радници&qуот;, истиче Рељановић.

Он подсећа да се радно право Србије се не примењује само у дипломатско-конзуларним представништвима, који су по дефиницији страна територија или када је у питању међудржавни уговор који је потврђен и у Скупштини, што овде није случај.

„Сам закон је јасан ако хоћете да га прочитате, ако нећете, као што то Инспекција ради, онда се јавља та правна празнина, која је исфабрикована&qуот;, додаје.

---

Закон о раду, члан 2

• Одредбе овог закона примењују се на запослене стране држављане и лица без држављанства који раде код послодавца на територији Републике Србије, ако законом нијдрукчије одређено.

Закон о запошљавању странаца, члан 4

• Странац који се запошљава у Републици у складу са овим законом, има једнака права и обавезе у погледу рада, запошљавања и самозапошљавања као и држављани Републике, ако су испуњени услови у складу са законом.

---

Елементи радне експлоатације

„Никада до сада се нисмо сусрели са оваквом ситуацијом&qуот;, рекла је Соња Вукановић.

Један члан Самосталног синдиката путара Србије је још у јулу 2019, приметио да су на градилишту поред њега радници из Индије и да делују као да раде без адекватне заштите и остају дуже него што би требало.

„То што се дешава њима, дешава се и нашим радницима у белом свету&qуот;, каже Вукановић.

Срна Игњатовић из организације Астра оцењује да има елемената радне експлоатације страних држављана.

На то указују чињенице да радници не говоре локални језик, а врло слабо и енглески, нису били у поседу пасоша како је навео Канан, живели у групи „у изузетно неусловним смештајима&qуот;, добијали високе новчане казне и нису исплаћивани, каже.

Понекад нису имали приступ заради јер се она шаље њиховој породици у Индију, а добијали су „џепарац&qуот; од неколико хиљада динара, навела је Игњатовић.

„Они немају ланце, али не могу нигде да побегну нити могу да се изборе за своја права&qуот;, оценио је ситуацију радника с почетка фебруара Рељановић.

Међутим, директорка ГП Николић је тада објаснила да је фирма добила овлашћење да у име радника подноси захтеве за пријаву боравишта и радне дозволе, као и захтеве за продужавање боравка.

Николић је такође рекла да су у међувремену путне исправе биле у поседу радника.

„Беспредметно је објашњавати да нам цивилизацијске вредности и норме живота у 21. веку одузимају помисао на то да некоме ограничавамо слободу кретања против његове воље&qуот;, навела је Николић.

Задржавање радника који не жели да ради је против интереса фирме, „јер његово присуство кошта&qуот;, додала је она.

Плате су, објаснила је, по изричитом писменом захтеву радника, већином исплаћиване директно у Индију, додајући и да „сви имају смарт телефоне, дебитне картице и довољно су писмени могу приступити свом новцу било где у свету.&qуот;

---

Реакције надлежних институција

• Инспекција рада је за ББЦ у јануару потврдила да је о целом случају обавестила друге надлежне органе - „МУП, Управу за странце у погледу сумње да ангажовани страни држављани нису у поседу својих путних исправа или да им се онемогућава слободно кретање и Министарство трговине и туризма - Туристичку инспекцију због сумње да су страни држављани смештени у смештајне јединице у Београду које не испуњавају потребне услове.&qуот;

• Из Прекршајног суда у Новом Саду је за ББЦ су потврдили је један од прекршајних поступака против ГП Николић тренутно у току, док су у Прекршајном суду у Београду формирана два предмета.

• Национална служба за запошљавање, надлежна за издавање радних дозвола, за ББЦ каже да је фирми ГП Николић из Краљева током 2019 године издала 44 радне дозволе за упућена лица, док је Идеа Цапитал добила пет радних дозвола. До објављивања текста ББЦ није добио податке за 2020. годину.
• МУП од јануара 2020. није доставио одговоре на питања ББЦ-ја шта је предузето поводом испитивања тврдњи да је послодавац задржавао путне исправе радника, као ни поводом чињенице да послодавац није поднео захтеве за привремени боравак на основу рада за све ангажоване раднике из Индије.
• Из Кабинета градоначелника Краљева за ББЦ је речен да је градоначелник Предраг Терзић вољан да помогне радницима из Индије да остваре своја права и врате се својим кућама, али, нема надлежности у решавању овакве врсте проблема те су радници упућени на Инспекцију рада у том граду.

• Амбасада Индије у Београду није одговорила на упите ББЦ упућене у фебруару и августу да ли су упознати са случајем и да ли су предузете неке мере.

• Из индијског синдиката путара и грађевинских радника ТКТМС за ББЦ су рекли да је почетком године бивши индијски посланик Шри Рама Кантра Кунтиа упутио писмо амбасади Индије у Србији, те да је на основу тог писма особље амбасаде посетило раднике и сугерисало им да остану да раде до истека уговора, без показивања „озбиљних уверења да ће бити исплаћени&qуот;.

• Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић је у јануару изјавио да „ми као држава бранићемо свакога ко овде ради, али одузимање пасоша и лоши животни услови су у надлежности других институција&qуот;, пренео је Н1.

---

Увоз радне снаге на помолу

У последњих пет година, број издатих дозвола за рад за странце у Србији се удвостручио, показују подаци које је ББЦ-ју доставила НЗС.

Бројке показују да истовремено домаћа радна снага масовно одлази у иностранство.

Србија би у наредних 30 година могла да остане без петине радне снаге, оценио је прошле године Међународни монетарни фонд (ММФ).

Неке земље су се одлучиле да тај проблем ублаже увозом страних радника, рекао је тада Тао Џанг, заменик генералне директорке ММФ-а.

Професор Урдаревић сматра да би то могао да постане и случај са Србијом.

• Кредити у швајцарцима: Балкан као Ел Дорадо
• За шта све држава даје новац: Звезда, Партизан, таксисти и - бојлери

Епилог и решење - измена уговора и нова одредба у закону

Шта је могло да се деси са Принсом, Кананом и њиховим сународницима у неком бољем сценарију?

Уговори ових страних радника би морали да се прилагоде домаћим прописима, сматрају стручњаци.

Инспекција рада је могла да наложи послодавцу да у одређеном року измени уговор уколико је затекла радника ангажованог по уговору који није у складу са законом, објаснио је Рељановић.

Радници су могли и да нађу правну помоћ и да их неко заступа на суду у радном спору, додао је он, па да суд утврди да су поједине одредбе уговора ништавне и да не могу да се примењују.

Они би наставили да раде по измењеном уговору, добијали плату, али без незаконитих уговорних казни и без страха да без разлога могу да буду отпуштени.

„На тај начин су сви задовољни - ми примењујемо наше право, а они опстају у радном односу који им очигледно одговара будући да у Индији очигледно раде и за мање пара и у много тежим условима&qуот;, рекао је Рељановић.

Како се овакве ситуације не би понављале у будућности, Рељановић сматра да је потребно уредити закон новим одредбама - да се уговори о раду проверавају и да се дозволе за рад странаца не издају послодавцима уколико уговори нису у складу са законом.

Иако је, по његовом мишљењу било „логички немогуће доћи у ситуацију коју тумачи Инспекција рада&qуот;, до ње је дошло јер у закону недостаје директна одредба која каже да недвосмислено забрањује примену страног права на упућене раднике.

У супротном, „још мало па ћемо имати људе завезане ланцима за тај аутопут или ту пругу јер се на њих примењује неко право где је то дозвољено.&qуот;

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.22.2020)