Како је продавац душека после ударца постао математички геније

Продавцу душека Џејсону Паџету у животу је углавном било стало само до девојака и провода, али једна пресудна ноћ га је заувек применила.

Џејсон Паџет у свему види математичке обрасце.

Чак и нечим сасвим обичним, попут прања зуба, управља математика - он пушта воду из славине и кваси четкицу тачно 16 пута.

„Не знам зашто волим потпуне квадрате&qуот;, каже он.

„Није то само потпуни квадрат, већ четири на квадрат, ја напросто волим потпуне квадрате... Аутоматски их примењујем на све живо.&qуот;

• Страх од математике - срце брже ради, зноје се дланови, али решење постоји
• Шта је математика: Између бројева и стварности
• Студенткиња за седам дана решила математички проблем стар 50 година

Паџет је толико опседнут математиком и разумевањем њених сложених концепата да је прозван генијем. Он свакако поседује редак таленат за цртање руком понављајућих геометријских образаца - познатих као фрактали.

Међутим, некадашњи продавац душека с Аљаске није одувек био тако добар с бројевима. Пре мало мање од 17 година живео је сасвим другачијим животом у Такоми, у држави Вашингтон.

„Био сам веома површан&qуот;, смеје се он.

„Живот ми се вртео око девојака, забаве, пића, мамурлука које бих осетио по буђењу, само да бих опет отишао да јурим сукње и излазим по баровима.&qуот;

Занимања за математику није било ни у најави.

„Тада сам говорио да је математика глупост, како се она, уопште, може користити у стварном свету? И сматрао сам да је та изјава паметна. Заиста сам у то веровао.&qуот;

У ноћи петка 13. септембра 2002, све се променило.

Док је био у изласку с пријатељима, Паџета су испред караоке бара напала и опљачкала двојица мушкараца. Узели су његову већ исцепану кожну јакну.

„Чуо сам једнако колико и осетио тешки, дубоки ударац када ми се први тип прикрао слеђа и ударио ме у потиљак&qуот;, присећа се он.

„Видео сам мрљу белог светла, као да је неко шкљоцнуо фото-апаратом. Следеће што знам јесте да сам на коленима и да ми се све окреће. Нисам знао где сам, нити како сам ту доспео.&qуот;

Паџет се отетурао до болнице на другој страни улице, где су му рекли да је доживео потрес мозга и да му бубрег крвари због ударца у стомак.

„Дали су ми ињекцију против болова и послали ме кући&qуот;, присећа се он.

Али када је дошао кући, Паџетово понашање је почео да се мења брзо и драматично.

Претрпео је трајну трауматичну повреду мозга, што може да доведе до опсесивно компулсивног поремећаја - ОЦД-а.

• Због чега је број 6174 мистериозан за математичаре
• Награда за математичарку која истражује балоне од сапунице
• „Имам докторат из математике а не умем да поделим троцифрени број“

У Џејсоновом случају све је више растао страх од спољног света и излазио би из куће само да докупи намирнице.

„Сећам се да сам закуцао ћебад и пешкире преко свих прозора у кући... Сећам се и да сам узео пур пену и заптио улазна врата.&qуот;

Паџет је због ОЦД-а, развио ирационални страх од микроба, што је посредно утицало на његову ћерку, која би долазила да борави код њега током преговора о старатељству са његовом бившом партнерком.

„Кад би дошла, ја бих опсесивно прао руке и чистио&qуот;, каже он.

„Прво бих скинуо њене ципеле, дао јој чисту одећу и опрао јој руке.&qуот;

Али док је Паџет преживљавао све те негативне последице напада, дешавало се и нешто изузетно - променио се начин на који Џејсон види свет.

„Све што је заобљено изгледало је као да је благо пикселизовано&qуот;, објашњава он.

„Вода која одлази низ сливник није глатко текла, већ је имала мале тангентне линије.&qуот;

Исто се десило са облацима, сунчевим светлом које се пробија кроз крошње и с барама. Паџету је свет суштински почео да личи на неку стару видео игру.

Сусрет са тако драстично другачијим погледом на околину у Паџету је изазвао сукобљена осећања.

„Био сам изненађен... Збуњен. Било је прелепо, али истовремено и застрашујуће.&qуот;

Због тих визија Паџет је почео да мозга о крупним питањима у вези са математиком и физиком. Пошто је у то време живео усамљеничким животом, интернет је постао драгоцен извор информација, јер је читао многе онлајн текстове о математици.

Наишао је на интернет страницу о фракталима која га је веома заинтересовала. Посреди је сложен математички концепт који се, ако се поједностави, може упоредити са пахуљицом снега.

Када је увећате, видећете да је сачињена од мањих пахуљица, међусобно повезаних, а ако и то повећате, видећете да су и те пахуљице састављене од мањих пахуљица - и тако унедоглед.

Паџет је остао задивљен тим концептом, али још није поседовао речник којим би то описао, све док га једног дана ћерка није питала на који начин ради телевизор.

„Када гледаш у телевизијски екран и видиш круг, то заправо није круг&qуот;, каже он.

„Начињен је од троуглова и квадрата, и ако погледаш изблиза, видећеш да линија тог круга заправо иде у цик-цак. Можеш узети те пикселе и преполовити их, па онда и половине пресећи напола, и тако ћеш се све више примицати савршеном кругу, али га никад заправо нећеш постићи, зато што можеш заувек да сечеш пикселе напола, како би резолуција постала боља, али никад нећеш добити савршен круг.&qуот;

Паџет је осетио порив да дубље истражи тај концепт.

Стога је почео да црта. И није се заустављао.

Паџет је веровао да се у његовим цртежима налази кључ универзума и носио их је посвуда са собом.

„Имао сам дословце хиљаду и више цртежа кругова, фрактала, сваког облика који бих успео да нацртам. Једино сам тако успевао да успешно пренесем оно што сам видео.&qуот;

Паџет је веровао да његови цртежи „садрже кључ универзума&qуот; и да су толико важни да је било потребно носити их посвуда са собом.

Једног дана, током ретког изласка из куће, пришао му је човек који је приметио Паџетове цртеже и рекао му да изгледају као нешто из математике.

„Покушавам да опишем танану структуру свемира засновану на Планковим дужинама (ситним мерним јединицама које је установио физичар Макс Планк) и квантним црним рупама&qуот;, рекао му је Паџет.

Испоставило се да је човек физичар и да је у Паџетовим цртежима препознао напредну математику.

Подстакао га је да пође на часове математике, што је Паџета одвело до тога да упише државни колеџ, где је почео да усваја језик који му је био потребан како би описао своје опсесије.

Након три и по године које је проживео практично као пустињак, похађање наставе сасвим је променило Паџетов свет.

Почео је да добија психолошку помоћ за ОЦД, а чак је упознао и жену која ће му постати супруга.

Али због чега је видео све на тај необичан, другачији начин? Зашто је његов свет сада био сачињен од геометријских облика и цртежа?

У поетском обрту, управо му је телевизија опет понудила траг. Паџет је видео човека, такозваног саванта, који је поседовао изузетне нумеричке способности и говорио о томе како за њега изгледају бројеви.

„Ја бих рекао да је математика сачињена од облика, а не бројева, и то је био први пут да сам чуо неког, осим себе, да говори о томе како му изгледају бројеви&qуот;, каже Паџет.

Претражио је интернет не би ли прибавио додатне информације и наишао је на Берит Брогард, когнитивну неуронаучницу која сада ради на Универзитету у Мајамију.

Њих двоје су сатима разговарали преко телефона и на основу тих разговора Брогард је претпоставила да Паџет пати од синестезије - у суштини, кратког споја у мозгу због ког долази до мешања чула.

Брогард верује да је повреда мозга коју је Паџет претрпео узроковала настанак једног облика синестезије, због чега је он постао стечени савант.

Процењује се да синестезија погађа око четири одсто становништва. Неки синестете виде одређене боје док слушају музику или осећају мирисе који не постоје када их запоседну одређене емоције.

До тог стања доводе везе између делова мозга које нису успостављене код других људи. Такви се можете родити или до промена у мозгу може доћи услед трауме, повреда, можданог удара или алергијских реакција.

Брогард верује да је повреда мозга коју је Паџет претрпео узроковала настанак синестезије у којој се окидају визије математичких формула или геометријских облика, у Паџетовом уму или пројектоване пред његовим очима. Она такође претпоставља да је због синестезије он постао стечени савант.

„Већина нас нема такву врсту увида, због тога што не визуализујемо математичке формуле&qуот;, каже Брогард.

Како би проверила те замисли, Брогард је довела Паџета у Одељење за проучавање мозга при Универзитету Алто у Хелсинкију, где је прошао низ скенирања мозга.

Током снимања магнетном резонанцом, пред Паџетовим очима је на екрану емитовано више стотина једначина, међу којима је било и лажних. Научници су затим проучавали који су се делови његовог мозга активирали у знак одговора на то.

„Открили су да имам приступ деловима мозга којима иначе не приступамо свесно, те да визуални кортекс ради у сарадњи са делом мозга задуженим за математику, што, очигледно, има смисла&qуот;, каже Паџет.

Испоставило се да је хипотеза Берит Брогард тачна. Паџету је званично постављена дијагноза синдрома стеченог саванта и један облик синестезије. Коначно је добио одговоре.

Након што му је одређена дијагноза, Паџет је објавио књигу о свом искуству по имену Погођен генијалношћу, обишао је свет причајући људима своју причу и едукујући их о математици. Циљ му је да помогне другима који живе јединствене или ретке/занимљиве животе да објаве своју причу или је претворе у филм. Чак и продаје своје цртеже фрактала.

Двојица мушкараца који су га напала те судбоносне септембарске ноћи никад нису осуђени, упркос томе што их је Паџет идентификовао и поднео тужбу.

Међутим, годинама касније, један од те двојице, Брејди Симонс, писао је Паџету да му се извини, а у то време се, након покушај самоубиства, лечио од зависности на лекове. На неки начин, оба живота су се, у годинама после напада, изменила.

У Паџетовим очима, бара прераста у сложене намрешкане обрасце који се преклапају и стварају облике налик звездама или пахуљицама.

„Ја сам сасвим друга особа&qуот;, каже Симонс.

„Када се осврнем на тог недокучивог човека који сам био у прошлости, уопште не схватам како сам живео на том нивоу.&qуот;

И Паџет осећа да је другачији него пре.

„Видим је посвуд [лепоту]&qуот;, каже он.

Очаран је једноставним стварима које већина људи и не примећује, као што су капи кише које падају у бару.

У Паџетовим очима, бара прераста у сложене намрешкане обрасце који се преклапају и стварају облике налик звездама или пахуљицама.

Он жели да сви други виде то што види он.

„Требало би да стално шетате наоколо потпуно запањени тиме што стварност уопште постоји&qуот;, каже он.

„Ја сам доживео математичко откровење и свуда око нас се налази права магија или нешто најближе магији.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.03.2020)