Црне рупе: Космички сигнали од пре седам милијарди година стигли до Земље

Замислите енергију осам Сунаца ослобођену у космос одједном.

Овај гравитациони „потрес&qуот; проширио се из највећег до сада запаженог судара две црне рупе.

Космички сигнали настали овим сударом путовали су до Земље седам милијарди година, али су још увек били довољно снажни да у мају прошле године утичу на ласерске детекторе у Америци и Италији.

• Џиновске плешуће црне рупе се понашају баш као што су научници претпостављали
• Поглед на свемир који одузима дах
• Мистерије свемира и нестанак џиновске звезде

Научници кажу да је сударом две црне рупе настала једна велика, 142 пута тежа од Сунца.

То је важно, јер научници већ дуго успевају да пронађу или врло мале или џиновске црне рупе, док их је ово откриће натерало да дефинишу нови тип црних рупа средње величине, које су од 100 до 1.000 пута теже од Сунца.

Прву регистровану црну рупу средње величине анализирао је међународни тим ЛИГО-ВИРГО, који нагледа рад три суперосетљива гравитациона система за детекцију таласа у Европи и Америци.

Шта је црна рупа?

• Црна рупа је део свемира где је материја сабијена
• Сила гравитације је тако јака да ништа, чак ни светлост, не може да побегне
• Црне рупе настају експлозијом појединих великих звезда
• Неке су гигантске, масе више милијарди пута веће од Сунца
• Како тачно настају - у средиштима галаксија - није познато
• Научници проналазе црне рупе на основу њиховог деловања на окружење
• Црне рупе производе гравитационе таласе који се спирално сударају

Ласерски инструменти међународног тима „хватају&qуот; вибрације у простору и времену који настају катаклизмичним дешавањима у космосу, а 21. маја 2019, пронашли су јак сигнал који је трајао само десети део секунде.

Компјутерски алгоритми пронашли су извор - две црне рупе које су се судариле. Једна је 66 пута веће масе од Сунца, а друга 85.

Они су израчунали да је судар удаљен око 150 милијарди трилиона километара.

„То је заиста невероватно&qуот;, каже професор Нелсон Кирстенсен из опсерваторије „Азурна обала&qуот; у Француској.

„Сигнал је опстао седам милијарди година. Дакле, судар се догодио пре нешто више од пола времена колико постоји Универзум, а сада су га регистровали детектори на Земљи&qуот;, објашњава за ББЦ.

Гравитациони таласи - одјеци у времену и простору

• Постојање гравитационих таласа претпоставила је Општа теорија релативитета
• Научници су деценијама развијали технологију да би могли да их детектују
• Представљају одјеке великих догађаја у простору и времену, као што су судари
• Масе које се крећу при убрзању производе таласе који путују брзином светлости
• Извори гравитационих таласа које су научници до сада успели да детектују су црне рупе и неутронске звезде
• Детекција таласа отвара пут у нова космичка открића

Чињеница да је у судару учествовала црна рупа 85 тежа од Сунца узбудила је научнике, јер досадашња сазнања да црне рупе настају приликом експлозије звезда нису била довољна да одговоре на сва питања.

Када потроше нуклеарно гориво, звезде експлодирају и уколико су биле довољно велике, настају црне рупе.

Међутим, проучавања физике утробе великих звезда указују да је немогуће да црне рупе настану од звезда које су између 65 и 120 пута теже од Сунца.

Од таквих звезда не остане ништа када експлодирају.

• Шта астрономима открива најбљештавија супернова
• Пентагон објавио видео снимке НЛО
• Персеиди - киша метеора попут ниједне друге

Ако су научници у праву, онда је највероватније објашњење за постојање црне рупе која је око 85 пута тежа од Сунца да је она резултат претходне, веће уније две црне рупе.

А то је, верује професор Мартн Хендри са британског Универзитета у Глазгову, доказ да Универзум еволуира.

„Говоримо о хијерархији спајања црних рупа, што је потенцијално начин на који настају све веће црне рупе&qуот;, каже.

„Ко зна? Црна рупа 142 пута тежа од Сунца могла је да се споји са другим великим црних рупама, па су оне могле да се споје даље, све до гигантских црних рупа какве проналазимо у центрима галаксија&qуот;.

Међународни тим ЛИГО-ВИРГО пријавио је овај догађај 21. маја 2019 (каталошки број таласа ГВ190521) кроз два научна рада.

Један је објављен у стручном часопису Пхисицал Ревиев Леттерс и описује само откриће.

Други је изашао у Тхе Астропхисицал Јоурнал Леттерс, и у њему се разматрају физичке карактеристике сигнала и научне импликације његовог откривања.

ГВ190521 је један од преко 50 гравитационих таласа који су претходно истраживани у ласерским лабораторијама.

Темпо истраживања је значајно убрзан од када је међународни тим сарађивао на методама детекције гравитационих таласа, за шта су 2015. добили Нобелову награду.

„Радимо на повећању сензитивности детектора и може се десити да почнемо да проналазимо више од једног извора таласа дневно. Имаћемо кишу црних рупа!

„То је предивно јер тако много више сазнајемо о њима&qуот;, каже за ББЦ професорка Александра Буонано, директорка Института „Макс Планк&qуот; за гравитациону физику у немачком граду Постдам.

• Ласерско светло пролази кроз машину, а његов сноп се рачва на два дела
• Снопови се одбијају о огледала
• На крају, два снопа се спајају и усмеравају на детектор
• Ако наиђу гравитациони таласи, они утичу на светлост ласера
• Научници претпостављају да таласи суптилно растежу и сабијају зраке у простору
• То ствара квалитативне промене снопа
• Фотодетектори могу да пронађу такве промене када се снопови поново споје

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.03.2020)