Неподношљива лакоћа уживања у култури после короне

Биле су ране двехиљадите, а у Ивањици је зими радила само стара биоскопска сала са стотинак места од излизаног плиша, коју су грејали малом фуруном на дрва. Сећам се тог узбуђења док смо чекали у реду, како ми је тутњало у глави од ишчекивања и како сам се осећала као да ће се управо десити нешто много значајно у мом животу. Двадесет година касније, исто сам се осетила на улазу у Кинеску четврт у Новом Саду где је требало да присуствујем првом масовнијем