Насиље у Србији и стратегија државе: Да ли новац купује утеху жртвама насиља
Србија је усвојила Стратегију којом би жртве насиља брже стигле до материјалне надокнаде и безбедности. ББЦ је истраживао како би то могло да изгледа у пракси.
Ивану* је супруг почео да понижава док је још била трудна.
Убрзо су почели ударци.
„Увек је испадало тако да сам ја крива што ме је ударио&qуот;, каже Ивана за ББЦ на српском.
„Полако ме је изоловао од свих, а онда ми је запретио смрћу&qуот;.
Ивана је већ неко време у Сигурној кући, а док пролази емотивну тортуру, следи и папиролошка.
Србија је током лета 2020. године усвојила нову Стратегију која треба да постави законски оквир за наредних пет година.
Стратегија би требало да помогне жртвама насиља док се, у намери да се изборе са насилницима, рву са процедурама по судовима и полицијским станицама.
- Због чега жене у Србији најчешће страдају од руке најближих
- Закључани заједно - Русија: Како живе жртве породичног насиља у условима карантина
- „Ниједна жена мање“: Шест жена убијено у породичном насиљу у Србији од јануара
На листи Иваниних недоумица су - да ли и како добити финансијску надокнаду на суду и како избећи да причу о батинама мора да исприча и до десет пута да би издејствовала забрану приласка.
Можда је и најважније - како живети са страхом који ће је пратити цео живот - шта ако се насилник једног дана врати по њу?
ББЦ је са Иваном и стручњацима покушао да одговори на ова питања.
- У карантину са насилником - како то изгледа
„Не излазим нигде, он је обучен да ме нађе&qуот;
Кад сам успела да одем, првих недељу дана није ни знао где сам.
Онда је сазнао и претио да ће пријавити отмицу детета, то ми је адвокатица рекла.
Мислим да не зна тачно где сам. Мислим на локацију. Или можда и зна. Не излазим нигде, јер где год да сам - он све зна.
Тако је било раније.
Отишла сам само два пута до суда и саветовалишта.И то је то.
Њему је посао да се бави безбедношћу, он је обучен да ме нађе.
И друге жене се плаше.
Управо је питање безбедности један је од елемената којом се бави Национална стратегија за остваривање права жртава и сведока кривичних дела за период 2020 - 2025. године.
„Као део стратегије, биће основана Национална служба за помоћ и подршку жртвама кривичних дела у оквиру свих виших судова у Србији&qуот;, кажу за ББЦ у Министарству правде.
Када жртва пријави насиље и обрати се за помоћ неком од ових судова, додају у Министарству, она има право и на бесплатну правну помоћ, али и на то да буде обавештена о томе када је насилник пуштен на слободу.
Да жртве у Србији, тренутно, немају право да знају где се насилник налази показује, нажалост, број фемицида.
„У Војводини је пре пар година насилник изашао из затвора и убио супругу&qуот;, каже за ББЦ Вања Мацановић, правница Аутономног женског центра.
„Он је претходно сексуално злостављао ћерку и из затвора јој је претио. Нико се није обазирао&qуот;.
Цела стратегија, додаје Мацановић, у Србији је донета јер смо у поступку усклађивања законодавства са Европском унијом, где постоји правило да жртве морају да буду обавештаване када је насилник пуштен из притвора.
„То је питање њихове безбедности&qуот;, каже правница.
„Оне се сада ослањају на то шта ће им у ходнику можда рећи полицајац или неко други. Као да им чине услугу, а то је, заправо, њихово кључно право - да знају где је насилник&qуот;.
Одговорност државе
Мацановић каже да је препорука да се оформи група за подршку жртвама, која ће месец дана пре него што насилник изађе из затвора - правити план за заштиту жртве ако насилник покуша да јој приђе, а има забрану.
Да држава може да буде одговорна за безбедност жртава показује и случај у Хрватској од пре 11 година који је дошао Европског суда за суда за људска права у Стразбуру.
Догодило се да је насилник претио да ће бившу супругу, ако му се не врати, разнети бомбом, као и њихову заједничку ћерку.
- „Остао сам са њом из страха да ће ме убити“
- „Није био срећан док ме није имао само за себе“
- Шарлиз Терон о породичној трагедији: „Кад је моја мајка убила оца”
Како је ту претњу понављао и у Центру за социјални рад, као и током кривичног поступка који се водио против њега због породичног насиља, осуђен је на казну затвора од пет месеци и меру обавезног психијатријског лечења.
Али, када је изашао из затвора, убио је обе.
Суд је утврдио одговорност Хрватске због непредузимања одговарајућих мера.
„Све сам морала да причам, изнова и изнова&qуот;
Живели смо сами и ја сам увек била сама. Он је све проблеме споља доносио у кућу. Није престајао тај притисак.
Нисам радила, почињало је све полако, да човек не примети. Ја сам дошла из другог града, нисам имала никога.
Одједном су, али није одједном, кренуле те батине и претње смрћу.
То је било ужасно.
Ужасно је даље било и када сам све то морала около да причам, изнова и изнова.
Помогли су ми много у Сигурној кући. Онда имаш осећај да ниси сам.
Ту су и друге жене.
Када се жртва обрати суду, подршку би, према Стратегији, требало да пружају судски и тужилачки помоћници, додају из Министарства правде.
„У складу са расположивим људским и материјалним ресурсима, као пружаоци помоћи ће бити ангажовани и психолози већ запослени у постојећим службама подршке при судовима и јавним тужилаштвима&qуот;, додају из Министарства.
Додатна средства биће потребна, пише у Стратегији, и да се запосли додатан број психолога, као и педагози и специјални педагози.
„Нама је жао што је стратегија писана тако да формирање таквих служби буде само при вишим судовима, само у 25 судова и само једна особа по суду. То је недовољно&qуот;, каже Мацановић.
Указује и на то да Стратегијом није прописана ни обавеза да постоји просторија где се жртве саслушавају.
- Трчањем против насиља
Жртве имају право да добију статус посебно осетљивог сведока, а ретко га добијају, тврди адвокатица.
„Недостаје нам то да жртве имају право да од државе добију особу од поверења. То је особа која иде са жртвом да она не би била сама&qуот;, каже Мацановић.
„Када жртва треба да прича најстрашније приче, те особе су морална подршка да би жртви било лакше да поднесе тортуру кривично-правног система који је без емпатије&qуот;.
„Новац не може да купи утеху, али мења много тога&qуот;
Много жена у Сигурној кући нема никакве приходе.
Чула сам да је тај џепарац 7.000-8.000 динара.Ја сада имам плату па ми не зависи толико.
Али, да немам - зависило би ми све.
Не бих очекивала да добијем новац баш од њега, али свима нама треба новац да бисмо живели. Кад немаш ни џепарац, не можеш ништа.Како да побегнеш или било шта?
Нећу да га тужим даље, за то мора да се покреће нови поступак.
Поднела сам за алиментацију, али не могу даље.
Плашим се од саме помисли да га видим на суду, а камоли да то траје неколико година.
Жртвама насиља било какав новац не представља само надокнаду за претрпљени бол „већ начин да преживе&qуот;, каже за ББЦ Весна Станојевић из Сигурне куће.
„Оне морају да имају нека средства да би осећале да барем део могу да изнесу саме&qуот;, каже Станојевић.
„Треба им барем за основно, док не стану на ноге&qуот;.
Нова Стратегија прописује да Србија мора да усвоји одређене правне оквире да би жртве раније у поступку могле да добијају финансијску надокнаду.
Предвиђено је, кажу из Министарства правде, да жртва добије одлуку о накнади штете од насилника „у разумном временском оквиру&qуот;.
Ипак, у пракси се показало, додају из овог Министарства, да се „поступак значајно продужава, жртва излаже додатним трошковима, а правосуђе оптерећује додатним бројем предмета&qуот;.
Ако трпите насиље позовите:
Сигурна кућа
- 0800 011 011 бесплатан позив радним данима 10-19 часова
- 011 2769 466 радним данима 10-19 часова
- 062 304 560 ноћу 19-10 часова
Аутономни женски центар
- 0800 100 007 - СОС телефон
- 065 26 56 178 - бесплатна правна помоћ
- Оба броја телефона су доступна радним данима од 10 до 15 часова.
- Ту су и мејлови зене.савет@азц.орг.рс или правнапомоц@азц.орг.рс, као и Фејсбук налог.
Жртвама новац генерално значи, у зависности од тога какву су кривичну штету претрпеле, каже Вања Мацановић.
„Није питање куповине утехе, већ су жртве претрпеле физичке повреде па морају да иду рехабилитацију или да узму боловање.
„Претрпеле су и психичку трауму па им је потребна терапија да се изборе са тим. Све то кошта&qуот;, каже она.
Највећи проблем је, додаје она, што жртве морају посебно да туже насилника у новом судском поступку да би добиле надокнаду, а све то траје.
„Након две до три године колико је трајао први поступак, жртве онда морају саме да плаћају судске таксе, да отварају нови поступак и плаћају вештачење&qуот;, каже Мацановић.
„Морају да имају адвоката, а то траје неколико година. Чак и ако добију спор, питање је колико би могле да се наплате од учиниоца. Све то се дешава у време када извршиоци без проблема наплаћују рачуне&qуот;.
Већ дуго се, додаје Мацановић, невладине огранизације залажу за прављење Фонда за жртве.
„У Француској на сваки уговор о осигурању један одсто иде у фонд. Најчешће се фонд пуни од игара на срећу.
„Србија још чека тај фонд&qуот;, додаје адвокатица Аутономног женског центра.
Кад се све заврши
Имам планове за будућност. Најбитније ми је дете.
Да буде код мене, да буде безбедно.
Не смем да помишљам на дан када ћу га видети. Биће то вероватно у суду, не знам како ће изгледати.
После тога, плашим се, видећу га поново.
Мислим да ће прекршити забрану приласка. Не знам зашто, али тако ми се чини.
Где год да одем и да се сакријем.
*Име је промењено и познато је редакцији.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.09.2020)
