Либек: Мали напредак Србије на листи економских слобода, највећи проблеми у владавини права

Србија је на најновијој ранг листи Индекса економских слобода напредовала са прошлогодишњег 84. на садашње 74. место, али се и даље налази на самом зачељу Европе, а највећи проблеми су у области владавине права, оценила је данас невладина организација Либек која се залаже за тржишне реформе и владавину права.

Индекс економских слобода у свету (Ецономиц Фреедом ин тхе Ворлд) објављује Фрејзер институт (Фрасер Институте) из Канаде и он мери ниво до кога је заштићена поштено стечена имовина и колико су појединци укључени у добровољне трансакције.

"Србија је као и претходним издањима Индекса економских слобода лоше оцењена у области владавине права која је камен темељац тржишне привреде. Првенствено су лоше оцењени независност судства, непристрасност у судском поступку, те поштовање имовинских права и извршење уговора услед спорих и скупих судских процедура", истиче се у саопштењу Либека.

Додаје се да у таквом привредном окружењу "не постоји адекватни механизми заштите приватне имовине, што директно доводи до ниског нивоа домаћих инвестиција, и ниских стопа економског раста, а низак животни стандард и висока стопа емиграције су последица оваквог амбијента".

Хонг Конг и Сингапур се налазе на врху и овогодишњег Индекса, а прате их Нови Зеланд, Швајцарска, Аустралија, Сједињене Америчке Државе, Маурицијус, Грузија, Канада и Ирска.

Најлошије рангиране земље су Венецуела, Судан, Либија, Ангола, Иран, Алжир, Конго, Зимбабве, ДР Конго и Централноафричка Република.

Од земаља окружења Румунија је на 23. месту, Бугарска 32, Хрватска 61, Словенија 62, Северна Македонија 71, Црна Гора на 80. а Босна и Херцеговина на 82. месту.

Укупан скор Србије на листи Индекса економских слобода је 7,05 што је мало ниже од светског просека.

"Лош резултат Србије и даље је у области пословне регулације – поред саме природе регулације која у појединим случајевима ограничава конкуренцију и креира ренту за интересне групе блиске власти. Велики проблем представља и сама примена закона у пракси, услед тога што су прописи често противуречни, нејасни или се не могу применити без подзаконских аката који недостају. Велики проблем представља неједнаки третман различитих привредних актера пред законом, услед корупције или политичких притисака", указао је у саопштењу Либек.

Додаје се да је јавни сектор и даље предимензиониран у односу на могућности приватног сектора да га финансира.

"Поред тога што ја јавни сектор скуп, он је и веома неефикасан у поређењу са европским земљама, услед високе стопе корупције, јавна предузећа се посматрају као партијски плен, а не као сервис грађана, док је државна администрација слабих капацитета услед партијских интереса приликом запошљавања и напредовања", сматра Либек.

Указано је и да и у областима где је Србија релативно високо котирана, као што је слобода у међународној трговини, остаје низ проблема који негативно утичу на ниво слобода. Србија је још увек изван Светске трговинске организације (као једина европска земља уз Босну и Херцеговину и Белорусију) док прописи који се тичу техничких стандарда још нису потпуно у складу са европских правилима, а царинска управа користи застарела техничка решења, уз бројне споре процедуре.

Либек је предложио дубинске реформе, пре свега у области правосуђа, државне администрације и пословне регулације.

"Србија је још увек земља у којој су неефикасна државна предузећа велики послодавац, субвенције готово три пута више него у осталим земљама у транзицији, а укупна јавна потрошња не само висока него и неефикасна. Слободна трговина, иако начелно прокламована, ипак се практично отежава лошим прописима, а пословна регулација гуши предузетничку иницијативу намећући високе административне трошкове", навео је Либек.

Процена је да раст економских слобода од једног поена на скали 1 -10 доприноси дугорочној стопи економског раста од 1,24 одсто преко повећања нивоа инвестиција.

(Бета, 10.09.2020)