U potrazi za izgubljenim letom

Svašta mi pada na pamet kada dođe septembar. Stvarno svašta jer mi se čini kao poslednji trenutak pred veliko usporavanje, kada će sve stvarno postati teže, i dani i jakne, pa me uhvati panika i pukne me toliko snažan neizdrž da mi se zavrti u glavi i zatreperi pred očima od količine planova koje znam da neću ostvariti. Malo mi septembrom dođu i neka druga ludila i baš ništa ozbiljno mi se ne radi, već bih samo da napravim neki kolosalni pičvajz i ozbiljnu glupost