Корона вирус, Босна и Момчило Крајишник: Преминуо ратни лидер босанских Срба
Ратни злочинац и један од најближих сарадника Радована Караџића не само током ратова деведесетих умро у бањалучкој болници у 75. години.
Осуђени ратни злочинац и први српски члан Председништва Босне и Херцеговине (БиХ) Момчило Крајишник умро је од последица вируса корона, саопштено је из Универзитетског клиничког центра Републике Српске у Бањалуци.
Он је пре две недеље примљен у болницу због обостране упале плућа.
У 75 година његовог животног века стају улоге ратног лидера, првог председника Народне скупштине Републике Српске (РС), али и два суђења - предратно, за привредни криминал и послератно, за ратне злочине.
„Крајишник је имао много већи утицај у доношењу одлука током рата него што се то могло чинити на први поглед.
„Он је испод површине вукао многе потезе и одлично се дочекао на ноге у свакој ситуацији, па чак и кад је осуђен за ратне злочине&qуот;, описује га бањалучка новинарка Милкица Милојевић која је Крајишникову каријеру некада пратила за дневни лист Глас.
Саучешће Крајишниковој породици упутио је члан Председништва БиХ Милорад Додик, као и председница РС Жељка Цвијановић.
Економиста у ратној улози
Крајишник је рођен и одрастао у Сарајеву, где је магистрирао економију.
Осамдесетих година 20. века јавност га упознаје као директора Енергоинвеста, једног од највећих социјалистичких привредних гиганата у Босни и Херцеговини.
Упознају га и правосудни органи - на суђењу за проневеру, био је део исте оптужнице са Радованом Караџићем, а заступао их је исти адвокат - Фахрија Каркин.
„Имао сам пуно проблема да убедим њих двојицу да почну размишљати на начин јесмо криви, али како да се ослободимо. Размишљати правцем невини смо, онда се нема ништа урадити&qуот;, рекао је данас покојни Каркин у интервјуу за телевизију Н1.
Новинарка Милкица Милојевић описује га као привредника-преговарача у политици.
„Он није тип популисте који ће имати харизматични поглед, већ бизнисмен који успева себе добро да прода разним властима, попут бренда - од социјалистичких власти, преко ратних националистичких лидера, власти у Србији са којима никад није ушао у отворени сукоб, па све до Додика.
„За широке народне масе, он је увек био умерени политичар кога су видели као мудраца који зна, а заправо ми не знамо шта се дешавало иза кулиса.&qуот;
Везу са Радованом Караџићем наставља кроз оснивање Српске демократске странке.
На упит да говори о Момчилу Крајишнику, Караџићева ћерка Соња Караџић-Јовичевић за ББЦ на српском кратко је написала да неће давати изјаве овим поводом.
Постаје први председник тадашње Скупштине српског народа БиХ, која је касније постала Народна скупштина Републике Српске.
„Седнице Народне скупштине водио је док се не заврше, док се не исцрпу све тачке дневног реда и никада није био одсутан - новинари су се често шаљиво питали да ли иде у тоалет.
„У вођењу парламента имао је јасно исказан ауторитет првог парламентарца којег су посланици уважавали, али и слушали&qуот;, присећа се новинарка Мирјана Кусмук, која је пратила прво заседање парламента као дописница агенције Срна.
Она се присећа епизоде из 1993. године, када су званични Београд и међународни представници убеђивали Србе из БиХ да прихвате мировни Венс-Овенов план.
„На ту седницу, одржану на Јахорини, стигли су Слободан Милошевић, Добрица Ћосић и Константинос Мицотакис који су уверавали српске посланике да прихвате план.
„Крајишник је у критичним моментима, када би посланици због силине притиска могли да се поколебају, давао паузе и константним брифинзима их одржао при чврстом ставу да је план неповољан за Републику Српску.&qуот;
Због таквог начина преговарања, добио је надимак „Господин Не&qуот;.
„Није био класичан политичар, није био селебрити.
„Крајишник је био оно што су с подсмехом звали српски домаћин, принципијелан, тврдоглав, патријархалан, црквен, породичан&qуот;, описује га новинарка Кусмук.
Након Дејтонског споразума, чијем парафирању присуствује и у Босни међу првима јавља вест о томе, Крајишник постаје први представник Срба у трочланом Председништву Босне и Херцеговине 1996. године, након његовог формирања.
Хашки осуђеник
У априлу 2000. године ухапшен је и изведен пред Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу где му је суђено за ратне злочине.
У првостепеном поступку осуђен је на 27 година затвора, да би му у жалбеном процесу казна била смањена на 20 година затвора.
Крајишник је одговоран за злочине против човечности - убиства, истребљење, прогоне на политичкој, расној и верској основи, депортације и присилно премештање босанских муслимана и Хрвата.
„Он је имао овлашћења да интервенише, али није био заинтересован за судбину заточених и протераних особа.
„Крајишник је желео да се муслиманско и хрватско становништво у великом броју исели са територија босанских Срба и прихватао је да се мора платити тешка цена у патњама, смрти и разарањима који су били потребни за остваривање српске доминације и одрживе државности&qуот;, наводи се у пресуди Трибунала.
Председница Удружења „Мајке енклава Сребреница и Жепа&qуот; Мунира Субашић каже да је Крајишник био злочинац и за српски и за бошњачки народ.
„Мени је жао што је умро, требало је да живи сто година и да живи са својим злочином, да спава са злочином и да се буди са злочином, да му увек долазе на очи наша деца.
„Натерао је многе мајке да напусте домове и да иду у колективне смештаје и да се и данас, после 25 година пате&qуот;, казала је Субашић агенцији Фена.
За јавност у Босни и Херцеговини остаће кључно питање дубине његових веза и односа са Радованом Караџићем, ратним председником РС.
„Он је био живописна личност из Кочићевих приповедака и чини ми се да он својим хабитусом није могао перципирати у каквом се злочину нашао.
„Мислим да је он, на неки начин, осећао грижу савести због онога што је починио - за разлику од Младића и Караџића&qуот;, сматра сарајевски писац Ахмед Бурић.
Дочек за ратног злочинца
После одслужене две трећине казне, из затвора у Великој Британији изашао је 2013. године.
„На дочеку на Палама, на који долази хеликоптером Владе Републике Српске коју ми плаћамо, коју организује странка СДС коју ми плаћамо, а преноси телевизија РТРС коју ми плаћамо, он најпре каже па чему све ово, ја сам ипак један ратни злочинац.
„То изговара уз осмех испод оних карактеристичних обрва - таква иронија и шеретлук је вештина&qуот;, каже новинарка Милкица Милојевић.
Иако је најавио да ће по повратку у Босну и Херцеговину радити на бензинској пумпи својих потомака, укључио се у друштвени живот кроз формирање организације Ствараоци Републике Српске.
„Та организација је имала улогу да каже: 'Ми смо политичари из тог доба који нису заслужни за ратна разарања и смрти већ за стварање Републике Српске и грађани треба да нам одају почаст гдегод се појавимо'&qуот;, каже новинарка Милојевић.
Организација је у јулу 2020. године покренула иницијативу да се члановима ратног сазива Народне скупштине Републике Српске исплате новчане накнаде попут плата данашњих посланика.
Образлагао је то лошим материјалним статусом тадашњих посланика, али ни то није помогло - упркос наводима агенције Бета да је организација блиска члану Председништва БиХ Милораду Додику, већина политичких странака повукла је потписе које су најпре дале овој иницијативи.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.15.2020)
