Истраживање: Разочаравајући резултати стратегије ЕУ на Западном Балкану

Настојање Европске уније током протекле две деценије да покрене политичко помирење на Западном Балкану развијањем регионалне економске интеграције има разочаравајуће резултате, закључак је истраживања Фондације Бертелсман и Бечког института за међународне економске студије.

Потребна је дубља економска интеграција са ЕУ и директнија улога Брисела у решавању уставних и територијалних спорова, сматрају они.

У студији о регионалној економској сарадњи на Западном Балкану истиче се да би "нови облици различите интеграције са ЕУ" били бољи пут ка већем економском развоју региона и унапређењу животног стандарда његових грађана.

"После две деценије, јасно је да нису испуњене наде ЕУ да ће економском интеграцијом Западног Балкана покренути политичко помирење", наводи се у извештају.

Објашњава се да то није изненађујуће, имајући у виду да многи кључни предуслови за ефикасну регионалну сарадњу никада нису постојали на Западном Балкану.

Уз оцену да је промена стратегије ЕУ на Западном Балкану увелико закаснила, у извештају се наводи да је за одлучније напредовање у регионалној интеграцији и пријему шест западнобалканских земаља у ЕУ потребно да се "Брисел много директније укључи у решавање уставних и територијалних спорова у региону".

"Економија може да пружи само део одговора. Решавање отворених уставних спорова, споразуми о територијалним питањима и нормализација односа између свих земаља региона такође су централни предуслови за ефикасну регионалну сарадњу на Западном Балкану", пише у извештају где се указује да "то посебно важи за Србију и Косово и Босну и Херцеговину".

Аутори истичу да, имајући у виду да је Србија у средишту најупорнијих проблема, као и њену доминантну позицију у економском погледу, "Брисел мора да нађе специфично решење за ту земљу, ако жели да регион као целина напредује у процесу приступања ЕУ".

Један од закључака истраживања је да је регионална економска интеграција напредовала током протеклих 20 година, али не пођеднако у свим замљама, при чему је Србија остварила много већу економску интеграцију изван региона, посебно са ЕУ.

У извештају се наводи да су билатерални и инвестициони споразуми између западнобалканских земаља почетком 2000-их имали ограничен позитиван утицај на регионалну економску интеграцију, али да је споразум ЦЕФТА, који је ступио на снагу 2007, имао значајније ефекте, повећавајући трговину унутар региона за 37,7 одсто.

Ипак, већа економска интеграција имала је мало видљивог утицаја на најозбиљније уставне и територијалне спорове у региону.

"Мало је вероватно да ће даља регионална економска интеграција сама по себи помоћи решавање уставних и територијалних спорова у региону, нити ће значајно повећати ниво развоја. Потенцијално повећање економског раста кроз већу економску интеграцију шест малих и прилично сиромашних земаља је неминовно мало", упозорава се у извештају.

Супротно томе истраживање показује да би дубља економска интеграција са ЕУ пре пуног чланства омогућила "оптимистичнији пут" ка побољшању животног стандарда на Западном Балкану, као што се показало у случају Вишеградске групе.

Споразуми о стабилизацији и придруживању допринели су расту извоза из земаља Западног Балкана за 24,6 одсто и повећање страних директних инвестиција из ЕУ за 46,2 одсто.

Ипак, у извештају се напомиње да земље Западног Балкана нису успеле да привуку директне инвестиције Западне Европе, као Вишеградска четворка пре свог приступања ЕУ.

"Са веома мало изузетака, велики западни мултинационални инвеститори нису присутни на Западном Балкану. Упркос неким успесима, инфраструктурни развој и повезивање на Западном Балкану и даље има многе недостатке", наводи се у извештају.

Аутори оцењују да је за истински напредак у регионалној економској интеграцији потребна значајна координација политика, али да политичке иницијативе потебне за сарадњу нису увек биле усклађене.

"Постоји стална тензија између регионалне сарадње и билатералног процеса приступања ЕУ са Бриселом. Слаби институционални и стандарди управљања такође су препрека регионалној економској сарадњи", закључци су истраживања.

Истичући да регионална сарадња свакако треба да се настави, посебно у политичкој и социјалној сфери, аутори оцењују да би се у економској сфери требало фокусирати на највећи могући ниво интеграције са ЕУ.

"Чак иако је пуно чланство у ЕУ годинама далеко, у међувремену треба размотрити кораке ка већој економској интеграцији Западног Балкана у Унију", наводе аутори, наглашавајући да то мора бити праћено "строгом условљеношћу" у вези са управљањем и владавином права.

(Бета, 15.09.2020)