Dopisivanje ili razgovor na daljinu
Večernje novosti 15.09.2020 | Milivoje Pavlović
SAV sam u goloj vodi! - stoji na kraju pisane poruke Danila Kiša, upućene 26. juna 1972. kolegi i prijatelju Borislavu Pekiću, u kojoj ga moli da ga oslobodi "strašne obaveze" da piše pisma. Istovremeno priznaje da nema čoveka koji više voli da prima pisma, a da je manje oran da ih napiše.
"Da sam Amerikanac, išao bih kod psihijatra da ispita uzroke mog stanja", piše Kiš u istoj epistoli. Umesto dugih pisama, Kiš je ponekad prijateljima slao razglednice sa aluzivnim ilustracijama i višeznačnim komentarom. A upravo je Pekiću - iz Beograda u London - u kratkom pismu od 18. novembra 1971. pojasnio svoj pogled na korespondenciju: "Boro, brale mili, ne ljuti se na me! Razgovaraćemo u decembru. Pišem roman, za pisma nemam kad." Ovakvim Kišovim stavom
