Sećanje jednog borca: Oslobođenje Valjeva

Negde dole ispod nas je grad. Izgleda da je velik. Tišina je čudna, nekako mučna, teška; pritiska kao pred svaku borbu. Odjednom – pucnji. Najpre pojedinačni, a zatim učestaše, sliše se u niz koji se opet pokida. Počelo je, pomislih. A dole niz padine brda Pećine čuju se uzvici naših boraca. Ne vidimo ih jer je još mrak, ali osećamo da se udaljavaju. Borba i dalje traje i pojačava se s dolaskom dana. Već je svanulo. Gle! Pa Valjevo je tu, pod nama! Vidimo ulice,