Dobrivoje Topalović u Vukasovim pesmama: Nežnost koja traje (plejlista)

"Najlepše godine svoje ljubljena tebi sam dao, a tuđa si bila žena, ja to nisam znao, prosto nek je tebi draga, ma gde bila sada, ej, sudbino teška i prepuna jada. Na mramornoj steni zlatna slova pišu, bila jedna ljubav uzeli se nisu, bogatstvom se sreća ne može da kupi, i lišće za suncem od tuge požuti. Spalila pisma si moja, slomila meni si krila, a najdraže biće moje ti si uvek bila, prosto nek je tebi draga, ma gde bila sada, ej, sudbino teška i prepuna jada.