Преплитање „бандитских“ и „професорских“ идеја

„Савић је аутор који је, како је то књижевна критика одавно установила, писац који се перманентно мењао. Он је, у тим менама, постао парадигма српске прозе друге половине 20. и прве половине 21. века. Уобичајено је бавити се академском или импресионистичком анализом књижевног текста, али није реткост, ни у светској ни у српској литератури, сакупити текстове у којима је и писцу дато право да говори о свом раду, својој списатељској радионици, аутопоетици, па и о