Заспао на морскоме плавом жалу: Три и по деценије од смрти неправедно заборављеног барда Слободана Алигрудића (1934-1985)
Вечерње новости 29.09.2020 | Вукица Стругар
ЗА мање од месец дана врелог лета 1985. године, отишла су два великана нашег глумишта: Зоран Радмиловић, а убрзо за њим и Алија, како су од милоште звали Слободана Алигрудића.
Управо су њих двојицу често поредили не само по глумачком дару већ и по карактеру, проналазећи да су обојица били шармантни, дружељубиви, духовити, цинични, осећајни, преки, сетни, неповерлљиви, јогунасти, искључиви и арогантни. Њихов колега Драган Николић неком приликом је приметио да Зорану и Алији, баш као и Павлу Вуисићу и Слободану Перовићу, глума није била под "А". Под "А" им је био живот. Нажалост, мало га је било у оба случаја - Алија није дочекао да
