За слободом

Уста пуна слободе и самосталности а заробљена си свакодневицом. Бориш се са сном у колони аутомобила, да ти не падне глава. Скоро је 18 сати, а устала си прије пет. Изјутра те вребају уморне и крваве очи из огледала. Ајд', издражат ћеш, можеш... Још два дана па викенд. А близу је и крај мјесеца, прегурала си још један, све је плаћено. Све ће бити лакше кад нађеш мужа, понавља ти некадашњи сурадник, прије него бар трипут запита „Позиваш ли ме у стан?“ Пар минута