Uvod u izveštaj
Danas 06.10.2020 | Piše: Svetislav Basara
Godine 2000. beogradska čaršija se po drugi put za samo jednu deceniju suočila sa Fantomom slobode, oličenim u Zoranu Đinđiću, koji je zamalo uspeo da učini nemoguće – da u učmaloj Srbiji svakog ponaosob prene iz začaranosti i navede da ono što naumi i hoće uradi sam za sebe (i bližnje), a ne da čeka da mu čaršijski satrapi udeljuju mrvice (u poslednje vreme sendviče).
Kao što je karaveselnik Antonić – svojevremeni vansudski tumač Koštuničinog body language-a (tikova) na srpski – prevodio SNiS-u šta „premijer“ hoće da kaže kad podigne obrvu, a šta kad prdne, tako je i takozvani Nedeljnik u broju posvećenom petom oktobru na osnovu arhivske građe – RL se nije udostojio da lično nešto kaže – rekonstruisao Koštuničina smatranja o petom oktobru i njegovom odnosu za Đinđićem. Bila je to revija čaršijskog mrsomuđenja, laganja, mašćenja,
