Запис о златоустом радоју
Вечерње новости 06.10.2020 | Миливоје Павловић
ЗАЛАГАЊЕМ, на уводној сесији крушевачке Филозофско-књижевне школе, одржаној почетком јуна 2006. у овом граду, инспирисаним идеалима вишег реда, Добрица Ћосић је увећао не само своју дистанцу према актуелној власти у Србији - која се сматрала искључивим тумачем и баштиником тзв. демократске опције - него и према делу хуманистичке интелигенције у Србији.
То се најбоље видело марта 2016, непуне две године после Ћосићеве смрти, кад је неочекивано лако, без аргументованог образложења, одбијен предлог да се Филозофско-књижевна школа у Крушевцу, чији је један од утемељивача и редовни предавач био Добрица Ћосић, назове његовим именом. Упркос свему, Ћосићево обраћање из јуна 2006, са амвона ове школе, остаје кључно за уобличавање његовог портрета грамшијевски ангажованог интелектуалца, као и за јасније
