Стигла „Утопија" - зашто свет обожава параноичне серије и филмове

Нова Амазонова серија Утопија говори о завери да се смањи број становника Земље уз помоћ пандемије - то је само најновија параноична серија која нуди неку врсту перверзне утехе.

BBC News 12.10.2020 | Дејвид Џесудејсон - ББЦ

Научници се игноришу. Школска деца обољевају. Вакцине нуде наду. Утопија је нова ТВ серија која је толико пророчанска да делује као да је тајминг њеног приказивања сам по себи могао да буде део некакве теорије завере.

Емитована прошлог викенда, ова серија са Амазон Прајма бави се претњом од глобалне пандемије грипа.

Рукопис једног графичког романа предсказује њене догађаје - он описује научника који је створио болест налик грипу са циљем да прореди становништво пренасељене Земље.

Самог стрипа успева да се дочепа група штребера који морају да беже како би избегли бројне смртоносне непријатеље, чврсто решене да спрече свакога да прочита стрип и дође до опасних сазнања из њега.

Након што су провели читаве животе покушавајући да дешифрују садржај овог графичког романа, они сада држе истину у рукама, чак и ако то буде довело до њихове смрти.

Иако је коначна монтажа Утопије завршена тек у априлу, управо на врхунцу епидемије корона вируса у САД и Европи, на серији се радило већ дуго - она је заправо дуго одлагани римејк истоимене култне британске серије из 2013. године.

Али параноично расположење не би могло да буде тематски прикладније у време кад људи редовно излазе на улице из протеста због мрачних сила које контролишу наш свет и манипулишу њиме.

Било да су проблем Ковид-19, климатске промене или америчка политика, чини се да још никад нисмо живели у добу испуњенијем теоријама завере, где су ови наративи постали начин да се објасне највећи проблеми са којима се суочава наша планета.

Успон друштвених мрежа несумњиво је кључ за ову еру мрачних спекулација, будући да људи до сада најлакше могу да шире и учвршћују своје сумње.

И, заиста, амерички председник лично поздравио је подршку коју је добио од истакнутих теоретичара завере: следбеника покрета Канон, који тврде да су сатанистички педофили инфилтрирали најмоћније светске положаје и да је мисија председника Трампа да их све истреби.

Историјат параноје

Или смо можда одувек били једнако склони томе да пригрлимо ексцентричне наративе да бисмо лакше објаснили трагедије.

Од случаја киднаповања бебе Линдбергових тридесетих, преко Кенедијевог убиства и напада од 9/11, историја нам показује да кад наступи тренутак велике напетости у друштву, дође и до провале теорија завере које желе за све да окриве тајне организације, глобалну елиту или одређене верске групе.

А кад никну теорије завере, на њих се брзо надовежу филмови и ТВ серије.

Често се рани период Хладног рата - време планетарне параноје у вези са наизглед неизбежним нуклеарним уништењем - наводи као златно доба теоретисања о заверама, потпирујући читав дијапазон сумњи о оном „другом&qуот;, од забринутости да су комунисти инфилтрирали западни естаблишмент, до теорије да америчка влада заташкава постојање ванземаљског живота.

Такве приче су заузврат изродиле низ ТВ серија и филмова, од Зоне сумрака (1959-64) до Манџуријског кандидата (1962).

Потом су, седамдесетих, последице скандала Вотергејт (који је, иронично, у средишту имао председника, Ричарда Никсона, који је и сам потпиривао неповерење према елитама) узбуркали машту јавности и довели до читавог новог таласа трилера о закулисаним радњама у кулоарима америчке владе: Убице и сведоци (Тхе Параллакс Виев) (1974), Прислушкивање (1974) Три Кондорова дана (1975) и, наравно, славни филм о самом Вотергејту, Сви председникови људи (1976).

Током деведесетих и раних двехиљадитих, теорије завере представљале су драмску основу популарних серија као што су Досије Икс и Изгубљени, али су ове нападно избегавале праве и непосредне опасности или катастрофе које су још биле у веома живом сећању људи, као што је 9/11.

Међутим, последњих година виђамо све више престижних ТВ серија, од Мр Робота преко Црног огледала до Повратка кући, чији се заплети служе теоријама завере да би се бавиле веома опипљивим и свеприсутним друштвеним опасностима, као што су улога коју технолошке компаније, надзор власти и велике фармаколошке компаније играју у нашим животима.

Године 2020, међутим, наравно да ниједна од ових серија не делује као да у њој можете баш толико лако да се изгубите као у Утопији.

Док гледате главну дружину из серије како открива генезу вируса ког је и те како створио човек и његову претњу по читав свет, неки гледаоци би могли да имају проблема да зауздају дивљање властите маште - нарочито имајући у виду стално ширење недоказаних теорија о томе да је корона вирус потекао из лабораторије.

Доктор Мајкл Батер, професор америчке књижевне и културолошке историје на немачком Универзитету у Тибингену, тврди да је један од разлога зашто су серије о заверама данас толико популарне тај што савремена, развучена ТВ серија одговара сложеним теоријама завере пошто, уместо да морају само да протрче кроз заплет, могу да понуде публици читав широк распон осећаја да откривају информације кап по кап заједно са протагонистима серије.

„Дуговечне серије се заиста добро слажу са логиком теорије завере&qуот;, каже он.

„Где је све повезано, где увек проналазите неки нови траг и повезујете нове ствари. И то је оно што завере чини толико примамљивим за творце серија, зато што увек могу да додају нешто ново. Можете и потпуно да преокренете заплет после две или три сезоне и одједном сазнате да све што сте мислили да је истина заправо и није, и потом се запутите у неком потпуно другом правцу.&qуот;

Разиграна варијација на жанр

Амерички римејк Утопије, чији је сценарио написала ауторка Ишчезле Гилијан Флин, мења неке елементе свог британског претходника да би серија била релевантнија глобалној публици - као што је, на пример, оригинал употребио теорију завере да објасни Болест лудих крава која је задесила Велику Британију осамдесетих и деведесетих и довела до око 178 смрти и тога да 4,4 милиона крава буде заклано.

Штавише, док је британска верзија, коју је написао драматург Денис Кели, описивала идиосинкратично распалу Британију запуштених стамбених блокова, јефтиних кафића и безличних бензинских пумпи на аутопутевима, римејк се дешава у препознатљивијем ушминканом америчком миљеу стрип конвенција и технолошких фирми којима управљају харизматични генерални директори, као што је доктор Кевин Кристи у тумачењу Џона Кјузака, лидер у стилу Марка Закерберга који је купио нову замену за месу на глобалном тржишту.

То је стилизовани и привлачни апдејт који се игра с необичном колор палетом оригинала у којој је Енглеска непрестано имала плаво небо (резултат колоризације у пост-продукцији), мада не успева успешно да реконструише њену суптилну карактеризацију (Вилсон Вилсон у тумачењу Адила Актара био је један од упечатљивијих нестереотипних Азијаца на британској телевизији) због многочлане глумачке поставе.

Поред њиховог заједничког стилизованог ултра-насиља, укључујући језиву сцену ископавања ока, оно што обе верзије раде добро је дочаравање калеидоскопског веровања у теорије завере међу њиховим главним ликовима, са Вилсоном Вилсоном, ког овде сада игра Десмин Боргес, као најмилитантнијим верником, за разлику од свакодневног скептика и обожаваоца стрипова Ијана, који се налази на супротном крају те скале.

Овај распон веровања омогућује Утопији да буде привлачна за свакога, подједнако ватреним поборницима теорија завере као и онима који су цинични према њима.

„Утопија има мотив људи који се играју са заверама и теоријама завере&qуот;, каже Батер, истичући начин на који генеза њене главне теорије завере у стрипу нуди мета-намигивање на то како популарна култура истовремено храни и спутава теоретичаре завере.

„Она одражава идеју да су теорије завере и даље популарне и атрактивне, али да су истовремено и стигматизоване… као нешто што искључиво служи за забаву, за друштвене игре, за стрипове, или шта год већ.&qуот;

Стални прилив забаве засноване на заверама који се недавно појавио (укључујући документарце као што је Нетфликсов Савршени злочин, о убиству немачког политичара Детлева Карстена Рохведера из 1991. године који се исто појавио у петак) могао би исто тако много да дугује чињеници да живимо у свету који је жељан завереничких наратива - чак толико да их популарише и поздравља најмоћнији човек на свету.

Иако Трамп није први амерички председник заинтригиран теоријама завере, он је вероватно неприкосновен по томе колико их нападно користи за властите политичке циљеве, тврди Батер, као што је нпр. теорија завере о рођењу Барака Обаме која се сада понавља у његовом истицању сличне теорије у вези са Камалом Харис.

То би чак могло да објасни зашто се он сада и сам нашао у средишту једне такве завере.

„Трамп је заиста, заиста добар у поигравању са теоријама завере&qуот;, каже Батер.

„Он их користи као сигурносну мрежу за себе. Он је врло добар у избегавању да се обавеже на њих. Он их увек уводи у причу говорећи: 'Често чујем', 'људи ми све време говоре', 'многи људи говоре да'. Тиме се он осигурава да се теорије завере константно преносе, да су константно у јавној сфери, а то заузврат потпирује културолошка тумачења.&qуот;

Привлачност завере

„Популизам је начин да се симплификује свет&qуот;, додаје он, „и поједностави неки друштвени сукоб а потом пруже веома прости одговори који обично не функционишу.

А из бројних студија знамо да постоји велико преклапање између људи које привлаче популистички политичари и покрети и људи који верују у теорије завере.&qуот;

Највећа иронија је у томе да, док су теорије завере некада биле усмерене против најмоћнијих институција друштва, сада их искоришћавају управо моћни, и то као начин да активирају разочаране гласаче, који можда осећају да их је у прошлости игнорисала главнотоковкса политика.

Џон Грохол, психолог и оснивач сајта Сајк сентрал, теорије завере доживљава као начин да неки људи удену смисао крупним догађајима а да то не угрози њихов поглед на свет.

„Верујем да оне не само да уносе мало реда, већ и да покушавају да дају смисао нечему што наизглед нема много смисла&qуот;, каже он.

„Дакле, на пример, нема никаквог смисла да терористи закуцају авионе у веома високе зграде. Пре него што се десио 9/11, то се просто није дешавало. А да би људи успели да сваре један такав догађај, јављају се теорије завере како би им помогле да прихвате једну такву трагедију.&qуот;

„Истраживачи су открили да људи који се више плаше или су анксиознији имају нижи праг доживљаја да контролишу ситуацију,&qуот; додаје он.

„И тако људи са таквим особинама обично више верују у завере.&qуот;

У фикцији, серије о теоријама завере једнако користе догађаје и теме којих се највише плашимо - и тако су климатске промене, контрола популације и нерегулисана наука били на врху листе тема из свакодневних вести у време кад је Кели први пут осмислио Утопију.

Сада, док „Побуна против истребљења&qуот; протестује свакодневно и редовно се појављује у вестима, неки би могли да кажу да је то прави тренутак за Утопијину верзију радикализма према климатским променама, који сматра да људску патњу изазива управо ова догматска идеологија.

Други би могли да тврде како Утопија представља прави пример проблема са серијама о теоријама завере: да оне могу да промовишу управу ону врсту неоснованог трабуњања које каже, на пример, да су прави проблем активисти борбе против климатских промена а не саме климатске промене, чак и ако ове потоње у стварности разарају планету и изазивају широко распрострањене смрти.

Али већина гледалаца ипак може да гледа Утопију а да не почне наједном да верује у њене екстравагантне заплете, а то чак може да буде управо и део њене привлачности.

„Серије као што су Утопија допадају се људима који их гледају иронично&qуот;, каже Батер.

„И мислим да ово не говори том типу гледалаца ништа о томе како свет заправо функционише. Али оне се, наравно, допадају и људима који и даље верују да завере све време постоје и да су те серије можда успеле да разоткрију нешто од тога.&qуот;

Каква год била реакција публике на Утопију, њени продуценти сигурно се надају ће да се њена тема и тактика „прстом у око&qуот; показати снажним магнетом у 2020. години.

За неке ће тема можда бити превише осетљива: али за друге, њена пренаглашене завере о пандемији могле би да пруже управо некакву перверзну утеху, имајући у виду колико нашу властиту пандемију из стварног живота још очекују многа објашњења.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.12.2020)