Књижевна критика: Треба ли нам последњи мушкарац?
Вечерње новости 13.10.2020 | Слађана Илић
Иницијална идеја уобличена у дистопијском роману Мухарема Баздуља ефектног, провокативног наслова - "Последњи мушкарац" - јесте замишљен свет у коме су, из неког разлога, престала да се рађају мушка деца.
С обзиром на то да је приповедач одлучио да нам представи такав свет, логично је што га је ситуирао у будућност - у 2027. годину. Приповедање је заправо ретроспективно и омеђено је 2020. годином. Роман се састоји из два приповедна тока. Први је лична прича педесетогодишње докторке Адамовић - гинеколога - која живи и ради у Бечу, а која се ту затекла одлазећи из ратом захваћеног Сарајева 1994. године. Тај ток заснива се на њеним сећањима, али и на њеном учешћу
