Književna kritika: Treba li nam poslednji muškarac?
Večernje novosti 13.10.2020 | Slađana Ilić
Inicijalna ideja uobličena u distopijskom romanu Muharema Bazdulja efektnog, provokativnog naslova - "Poslednji muškarac" - jeste zamišljen svet u kome su, iz nekog razloga, prestala da se rađaju muška deca.
S obzirom na to da je pripovedač odlučio da nam predstavi takav svet, logično je što ga je situirao u budućnost - u 2027. godinu. Pripovedanje je zapravo retrospektivno i omeđeno je 2020. godinom. Roman se sastoji iz dva pripovedna toka. Prvi je lična priča pedesetogodišnje doktorke Adamović - ginekologa - koja živi i radi u Beču, a koja se tu zatekla odlazeći iz ratom zahvaćenog Sarajeva 1994. godine. Taj tok zasniva se na njenim sećanjima, ali i na njenom učešću
