MMF predviđa pad privrede od 4,4 odsto i rast siromaštva
Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa pad svetske privrede ove godine za 4,4 odsto, jer se globalna ekonomija bori za oporavak od recesije izazvane pandemijom, što je njen najgori kolaps za skoro stotinu godina, još od Velike depresije 1930-ih.
Poređenja radi, privreda sveta se smanjila za daleko manjih 0,1 odsto posle razorne finansijske krize 2008. godine.
Prognoza MMF za 2020. godinu u najnovijem izdanju "World Economic Outlook" predstavlja poboljšanje od 0,8 procentnih poena u odnosu na prethodnu prognozu u junu. MMF je novu, nešto manje lošu prognozu, pripisao oporavku bržem nego što se očekivalo u nekim zemljama, posebno Kini, i državnoj pomoći koju su donele Sjedinjene Države i druge velike industrijske zemlje.
Dok predviđa globalnu ekonomsku kontrakciju ove godine, posle rasta od 2,8 odsto u 2019, MMF očekuje povratak na globalni rast od 5,2 odsto sledeće godine što je 0,2 procentna poena manje nego u junskoj prognozi.
Ta kreditna agencija 189 država upozorila je da mnoge zemlje u razvoju, posebno Indija, stoje gore nego što se očekivalo, velikim delom zbog ponovnog jačanja epidemije. Mnoge zemlje se suočavaju sa pretnjom preokreta kretanja ekonomije ako se državna podrška povuče prebrzo, upozorio je MMF.
"Mada se globalna ekonomija oporavlja, oporavak će biti dug, neujednačen i neizvestan", napisala je glavna ekonomistkinja MMF-a Gita Gopinat i upozorila da oporavak nije osiguran sve dok se pandemija širi.
Na konferenciji za novinare, Gopinat je rekla da će "ova kriza ostaviti ožiljke" na tržištima rada kojima će trebati vremena da povrate izgubljena radna mesta, izgubljene poslovne investicije i smanjeno školovanje što će smanjiti razvoj radne snage širom sveta.
Za Sjedinjene Američke Države (SAD) MMF predviđa ekonomski pad od 4,3 odsto ove godine, što je 3,7 procentnih poena bolje nego u junskoj prognozi. Ti manje pesimistični izgledi odražavaju doprinos snažniji od očekivanog posle isplate 3.000 milijardi dolara pomoći koju je Kongres doneo ove godine.
Za sledeću godinu MMF predviđa rast od 3,1 odsto u Sjedinjenim Državama, 1,4 procentna poena manje nego u junskim izgledima, a u skladu sa stavom privatnih prognozera. Prošle godine američka ekonomija porasla je za 2,2 odsto.
Očekuje se da će Kina, druga po veličini ekonomija na svetu, ove godine porasti za 1,9 odsto, što je naglo usporavanje sa dobitka od 6,1 odsto 2019. godine, a da će se iduće godine proširiti za 8,2 odsto.
MMF je rekao da je, iako je brzi oporavak u Kini iznenadio prognozere, globalni oporavak i dalje podložan suprotnim procesima. Primetio je da su se "izgledi znatno pogoršali u nekim zemljama u razvoju gde se zaraza brzo širi", posebno u Indiji i siromašnijim zemljama Afrike i Azije.
"Sprečavanje daljeg nazadovanja", rekao je MMF, "zahtevaće da se pre vremena ne povuče politika državne podrške privredi".
U SAD su istekli programi ekonomske pomoći, uključujući zajmove malim preduzećima za sprečavanje otpuštanja i naknadu za nezaposlene u iznosu od 600 dolara nedeljno. Kongres do sada nije postigao kompromisni sporazum o pružanju dalje finansijske pomoći pojedincima i preduzećima.
Razmere poremećaja u teško pogođenim ekonomskim sektorima američke ekonomije, posebno ugostiteljstvu, maloprodaji i avio-kompanijama, ukazuju da se bez dostupnih vakcina i efikasnih lekova za borbu protiv korona virusa, mnoge oblasti privrede suočavaju s "posebno teškim putem povratka na bilo koji privid normalnosti", rekao je MMF.
Iako se Kina oporavila mnogo brže nego što su mnogi očekivali, Indija, druga mnogoljudna zemlja u Aziji, i dalje je u velikim teškoćama. Očekuje se da će se indijska ekonomija ove godine smanjiti za 10,3 odsto, odnosno pasti 5,8 procentnih poena dublje od pada koji je MMF predvideo u junu.
Monetarni fond je predvideo da će se privredna aktivnost zone evra koja pokriva 19 evropskih država koje koriste zajedničku valutu, ove godine smanjiti za 8,3 odsto, a sledeće godine oporaviti za 5,2 procenta.
MMF je ažurirao privredne izglede sveta pred ovonedeljne virtuelne sastanke te organizacije sa 189 članica i njene sestrinske institucije, Svetske banke. Očekuje se da će tim sastancima dominirati diskusija o tome kako pružiti više pomoći najsiromašnijim zemljama sveta u vidu medicinske pomoći i olakšica duga.
Ministri finansija i predsednici centralnih banaka iz Grupe sedam bogatih industrijskih zemalja - SAD, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Kanada, održaće video-konferenciju kojom će predsedavati američki ministar finansija Stiven Mnučin, da bi razgovarali o predlozima za oslobađanje siromašnih zemalja duga i o svojim naporima da podrže globalnu ekonomiju, saopšteno je u Vašingtonu.
Jedna od ideja koje se razmatraju je da se najsiromašnijim državama za šest meseci produži zamrzavanje plaćanja koje je na snazi od 1. maja. Mnoge grupe koje pružaju pomoć pritiskaju bogate države da idu dalje od toga i da oproste deo duga, a ne samo da zaustave otplate.
Pandemija je najviše naštetila siromašnim zemljama. Svetska banka je procenila da je pandemija bacila između 88 miliona i 114 miliona ljudi u ekstremno siromaštvo - život s manje od 1,90 dolara dnevno. To je najveći porast ekstremnog siromaštva još od 1990. godine. Time se završava period duži od dve decenije u kojem je stopa ekstremnog siromaštva opadala u svetu.
(Beta, 13.10.2020)
