"После факултета и рата завршила сам у штали и радим непојмљиво": Ово је прича о Љубици и животу какав није желела да живи
Блиц 14.10.2020 | С.Р.
Љубица Лазић је окружена је измаглицом, природом и псима.
Није раноранилац, али буђење јој увек почиње око седам сати ујутро, а лети и мало раније. Излази свако јутро из куће и креће према својој штали. "Кравама морам да дам суву храну, сено на празан желудац. Почистим код њих, после тога мужа“, започиње причу о свом дану. И кад је метар снега и кад су јутарње магле. Лети кад природа буја и зими кад се устаје још по мраку. Љубици су јутра увек иста. Јер чекају је њене животиње, пише Дневник.хр. "Свиње ми све
