"После факултета и рата завршила сам у штали": Прича о Љубици, хирургу чија су једина радост данас њене животиње (видео)
Србија данас 14.10.2020
Снове је оставила тамо негде почетком рата. Заборављене међу књигама о анатомији, на медицини у Ријеци.
Љубица Лазић је окружена је измаглицом, природом и псима. Није раноранилац, али буђење јој увек почиње око седам сати ујутро, а лети и мало раније. Излази свако јутро из куће и креће према својој штали. Кравама морам да дам суву храну, сено на празан желудац. Почистим код њих, после тога мужа започиње причу о свом дану. И кад је метар снега и кад су јутарње магле. Лети кад природа буја и зими кад се устаје још по мраку. Љубици су јутра увек иста. Јер чекају
