“Pesnik? Ovaj? Kakav pesnik? Znam ga ja. To je baraba. Vuče se po kafanama, pije k’o da mu je zadnje…”: Odlomak iz romana Dejana Stojiljkovića o Branku Miljkoviću

U promrzloj ruci stezao je Brankov crni šešir sa širokim obodom. Preko druge mu je bio prebačen njegov novi kišni mantil. Ispod levog pazuha, žuljao ga je službeni pištolj. Branko zastade na sred puste ulice i podiže glavu ka zvezdanom nebu. Ličio je na Narcisa koji se ogleda u jezeru punom crne vode. Njegovo lice, bledo i sa očima iz kojih je iskrilo ushićenje, odavalo je čoveka koji je istovremeno srećan i tu tužan. I pomalo uplašen. Gavrilo to shvati kada