“Сретнијег човјека у Црну Гору није било од мене оне ноћи када сам осветио сина”: Овако је говорио Никола Калуђеровић, у првој исповести (у првом броју Недељника)

Срећа и задовољство у крвавој несрећи и муци. То је дух предака и потомака дубоко у нама, зов братственика и племеника, вапај земље и села. Заклетва заробљена у кажипрсту пред орозом. Мисао која чека враћање најважнијег и најпречег дуга. Дуга у крви. Аманет пренесен и преношен поганом крвљу нашом. Освета је и света и зла уједно. Доказ да је дата реч важнија од живота, обећање значајније од очију, завет силнији од тела. Слобода и тамница у једном. Храброст као