СКГО: Локална самоуправа треба да буде најближи ниво власти грађанима(ВИДЕО)

 Локалне самоуправе треба да буду најближи ниво власти који је отворен за грађане, што често није случај, рекао је данас генерални секретар Сталне конференције градова и општина (СКГО) Ђорђе Станичић.

Он је на трибини поводом "Европске недеље локалне демокатије" на Факултету политичких наука истакао да СКГО као организација има обавезу да се бави локалном демократијом, а то значи како и на који начин укључити грађане у креирању и спровођењу локалних политика.

"Неопходне су јавне расправе о документима које доносе скупштине општина, обавеза власти је да то буде спроведено", навео је Станичић.

Према његовим речима СКГО је направио низ модела аката које доносе општине или градови, попут модела пословника градског већа и скупштине, стату месне заједнице, одлуке о локалном омбудсману.

"Ово је начин да се поспеши свест код свих учесника, да такве акте у том квалитету и садржини треба донети и да дају могућност квалитетнијег рада оних који су касније задужени за њихово спровођење", истакао је Станичић.

Шеф мисије Савета Европе у Београду Тобијас Флесенкемпер казао је да је дијалог грађана са локалним властима веома значајан, посебно сада како би се ефикасно управљало пандемијом.

Флесенкемпер је, такође, навео да су недавни избори у Србији показали да је грађанима стало како и ко ће их представљати на власти.

"Треба расправљати и о томе да ли је повезивање локалних избора са другим изборним процесима корисно за фокусирање на локалне демократске процесе", навео је Флесенкемпер.

Он је истакао и да је локална управа кључни стуб сваке заједнице, као и да је важно како грађани сами управљају процесима који су за њих важни.

Помоћник министра државне управе и локалне самоуправе Саша Могић рекао је да шири контекст учешћа грађана у пословима јавне власти представља остваривање суверенитета грађана.

Он је навео и да је један од најважнијих примера добре праксе заједничко доношење буџета градова и општина.

"По закону општине и градови морају да отворе дијалог са грађанима, да се расправља о томе шта је њима приоритет за следећу буџетску годину", казао је Могић.

Као неке од механизама учешћа грађана у локалним властима Могић је навео и обавезу општина и градова да када почну да припремају неки општи акт да о томе обавесте грађане, као и фиксирање броја грађана да би се покренула народна иницијатива, а то је пет одсто бирача.

Професор Факултета политичких наука Дејан Миленковић казао је да постоји велико интересовање младих за теме решавања проблема у локалним самоуправама.

"Млади који стичу знања на факултету и на оваквим трибинама могу то да примене на локалном нивоу укључујући се у локалне политике", закључио је Миленковић.

Пројект менаџер Канцеларије Савета Европе у Београду Александар Јовановић навео је да је локална демократија номинално важна, али да на њу нико не обраћа пажњу док не дође до њеног угрожавања.

"Грађани имају пасиван однос према овој теми и реагују углавном на лоше ситуације. Да не би дошло до тога они треба да се укључе у планирање активности локалне самоуправе, а улога државе је да буде регулатор свега тога, штитећи јавни интерес", објаснио је Јовановић.

Један од градова који успешно практикује отворену управу је Ниш, који свакога дана прима грађане са различитим проблемима, примедбама и сугестијама.

"Поред овога вршимо и јавне расправе са невладиним организацијама, имамо Савет и канцеларију за младе, као и за особе са инвалидитетом", казала је заменица градоначелнице Ниша Душица Давидовић.

Трибину је СКГО реализовао у оквиру Програма "Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ - Друга фаза" који финансира Влада Шведске.

(Бета, 15.10.2020)