Климатске промене: Ново острво наде никло у Индијском океану
Острво Хулхумале је одговор мештана на климатске промене. Док подизање нивоа мора наставља да угрожава групу острва у Индијском океану, њихово решење је просто - да изграде острво отпорно на будућност.
Ниједна друга земља се не суочава са таквом еколошком претњом као Малдиви.
Њихова луксузна одмаралишта на плажама можда су светски позната, али раст нивоа океана угрожава само њихово постојање.
Више од 80 одсто расутих острва - од 1.200 који чине Малдиве - имају надморску висину мању од метра.
Зато су Малдивци чврсто решили да узврате ударац како би опстали - створивши град 21. века, назван „Градом наде&qуот;, на новом вештачком острву названомм Хулхумале.
- Шест ствари које нестају због климатских промена
- Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
- За нама је најтоплији септембар од када се мери температура
Мелиорација
Искористивши милионе кубних метара песка испумпаваног са дна мора, мелиорација је помогла да се ново острво подигне више од два метра изнад нивоа мора.
Фаза број један започела је још 1997. године. До краја 2019. године, више од 50.000 људи већ је живело на Хулхумале.
Али амбиције за ново острво много су веће од тога.
На крају је замишљено да до средине 2020-тих прими више од 240.000 људи у беспрекорно дизајнираном стилу живота.
Замишљено са „климатским променама на уму&qуот;
„Хулхумале је осмишљено на основу пажљивог разматрања климатских промена у његовој архитектури и заједницама&qуот;, објашњава Арин Ахмед, директор пословног развоја при Корпорацији стамбеног развоја (ХДЦ) који надгледа изградњу „Града наде&qуот;.
„Грађевине су оријентисане у правцу север-југ да би смањиле загревање и побољшале топлотни угођај.
„Улице су осмишљене тако да оптимизују налете ветра, смањивши зависност од климатизације. А школе, џамије и паркови налазе се на 100-200 метара удаљености пешке у односу на стамбена насеља, чиме се смањује употреба аутомобила.&qуот;
Електрични аутобуси и бициклистичке стазе такође су део новог градског пејзажа.
Планери Хулхумалеа желе и да трећину његове енергије извлаче из соларне енергије и да искористе кишницу за снабдевање водом.
Земља у замену за коралне гребене?
Али није ли сам чин градње вештачког острва нешто што је штетно по животну средину - нарочито на месту које је славно по коралним гребенима и беспрекорним плажама од белог песка?
„Посебно је проблематичан рад на мелиорацији&qуот;, изјавила је докторка Холи Ист са Катедре за географију и еколошке науке на Универзитету у Нортамбрији, експерткиња за острва са коралним гребенима са искуством спровођења бројних истраживања на Малдивима.
„Не само да то може да уништи коралне гребене, већ ствара и бескрајне ковитлаце талога који путују до других коралних платформи. Талог прекрива корале и блокира сунчево светло, што утиче на њихову способност храњења, раста и репродукције.&qуот;
- Катастрофа у Аустралији - Велики корални гребен остао без половине корала
- Атенборо упозорава да је наступила „климатска криза“
Крупна амбиција
Али са све већим порастом броја становника, мелиорација је постала проста чињеница живота на Малдивима.
Једна олакшавајућа околност могла би да буде да, према извештају Светске банке из 2020. године, „шири регион Малеа, нарочито у Хулхумалеу, нема значајна природна станишта - а корални гребени су углавном већ пропали.&qуот;
И док је Хулхумале превасходно осмишљен тако да унапреди животе Малдиваца, он исто тако утире пут градњи острва која би могла да постану нове наде за човечанство у ери климатских промена.
Овај текст адаптиран је из чланка са ББЦ Путовања. Комплетан чланак на енглеском може да се нађеовде.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.17.2020)
