За њима ће вјекови храмати (8): Сахранио сам Горана и Сима
Вести онлине 20.10.2020 | Пише: Будо Симоновић - Вести
Иван Горан Ковачић је у гори нестао. Обистинила се до краја и трагично потврдила његова црна, поетска слутња исткана шест година пре смрти: „У планини мркој нек ми буде хум…“ Хумка у планини Исцепане књиге На брзину ископан гроб Ожиљак на бутној кости Сутра – За њима ће вјекови храмати (9): Тражим помиловање за Тару
„Смрт га је, како вели један хроничар, пратила у стопу као он – истину“ и стигла у близини Фоче, која се тих опаких ратних времена судбински уплела у песников живот. Остало је, наиме, записано да су усташе још 1941. године желеле да га поставе за управника поште у Фочи, да га гурну у чељусти смрти, али, ако је тада умакао злочиначкој руци, две године касније није успео. Кад, где, како, од чије руке је пао – до дана данашњег је остало нејасно. Његов гроб је остао
