Eseji o srpskoj književnosti (8) – Kraj herojskog sveta
Nova 21.10.2020 | Autor:Gojko Božović
O drami Dušana Kovačevića "Sveti Georgije ubiva aždahu“.
Piše: Gojko Božović Pozorište kao potkazivanje života jeste ključna metafora dramske književnosti Dušana Kovačevića. Sećajući se Ničeove analize Euripidovih “Bahantkinja”, mogli bismo reći da srpska drama u Kovačevićevim tekstovima posle “Klaustrofobične komedije” postaje ona neobično obdarena devojka iz bajke “koja ume da prevrne oči pa samu sebe da gleda”, ali istovremeno i da gleda oko sebe i da stvarnost potkazuje mogućnostima pozorišne iluzije. Načelo promene,
