Ljubomir Živkov: Redak zver

FARKAŽDIN - Na tavanu sam, dok je sunce kroz dve badže osvetljavalo čestice prašine – u ta dva paralelna kosmosa stalno one igraju i kruže, gledao neko ili ne – pronašao nešto teško, umotano u krpu neodredive boje, parabelum iz Drugog svetskog rata, za koji ću morati da polažem ispit iz streljaštva i idem kod očnog lekara ako mislim da ga zadržim, kad, nije pištolj sa onom dugačkom cevi, nego žig za marvu, fali mu drvena drška, slojevi rđe stvarani na njemu više od pola veka su kao godovi na panju,