Franc Kafka: Izlet u planinu

„Ne znam”, uzviknuh potmulo, „zaista ne znam. Ako niko ne dođe, e pa lepo, onda niko neće doći. Nisam nikom naneo zla, niko nije ni meni, ali niko ne želi da mi pomogne. Baš niko. Pa ipak nije sasvim tako. Jedino što mi niko ne pomaže — inače bi „baš niko” bilo lepo. Veoma bih rado — što da ne? — krenuo na izlet u društvu koje bi činio sve sam niko. Naravno, u planinu, kuda inače? Kako se ta gomila sve samog nikog tiska, te mnogobrojne ruke ukrštene i okačene jedna