Љубомир Живков: Кашикара

Откад знам за себе знам и за кашикару, плитку дрвену посуду чијег се поклопца не сећам, ако га је имала, а у којој је стајао текући да кажемо есцајг, онај за нас шесторо, и за радене, кад је копња, ређење репе, берба кукуруза или грожђа… Зашто си се звала кашикара кад су у теби стајале и виљушке, и ножеви, па чак и служоница, како си се, кашико, издигла изнад своје алуминијумске браће и сестара, и подарила име кухињском помагалу? Затекао сам је, као што сам