Žene, Srbija i istorija: Draga Ljočić - prva srpska lekarka i pionirka feminizma

Prošlo je tačno vek i po otkako je Draginja Draga Ljočić postala prva studentkinja u Beogradu.

U godinama koje slede postaće jedna od prvih žena u Evropi sa diplomom Medicinskog fakulteta u Cirihu, ali i dobrotvorka i feministkinja.

Ipak, sve to joj dugo nije bilo dovoljno da u Srbiji dobije posao lekara u državnoj službi koji će biti podjednako plaćen kao i njenim kolegama muškarcima.

„Ona je jako dobar primer pionirke ženske emancipacije u Srbiji.

„Ipak, nedovoljno je se sećamo. Ovo društvo se vraća tradicionalnom obrascu prema ženama, a Draga Ljočić je potpuno suprotna", ocenjuje za BBC na srpskom istoričarka Ljubinka Trgovčević.

• Kad se digla kuka i motika: Timočka buna protiv vlasti Milana Obrenovića
• Spomenik kugi u Irigu - „Vreme kad su živi zavideli mrtvima"
• Šivenje i feminizam: Slučajna revolucija do koje je dovela Singerica

Avangardna

„Draga Ljočić je veoma znamenita u našoj istoriji, zato što je bila prva žena koja se upisala na beogradsku Veliku školu osnovanu 1863. godine.

„Bila je u mogućnosti da se 1870. upiše na Filozofski fakulet samo zato što u zakonu nije stajalo da su fakulteti samo za muškarce, a to se podrazumevalo", kaže Trgovčević, profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji.

Samo pola godine kasnije - početkom 1871. Draga Ljočić odlazi na Medicinski fakultet u Cirihu.

Koliko je to bilo avangardno za žene krajem 19. veka pokazuje podatak da je 1900. svega 7,1 odsto žena u Srbiji uopšte bilo pismeno, dodaje profesorka.

---

Zašto baš Cirih?

Švajcarska je u to vreme bila liberalnija od ostatka Evrope i središte brojnih Rusa, zatim i Bugara i Srba.

„U Cirihu je bila neka vrsta socijalističke komune. Tu su studirali Bakunjin, Nikola Pašić, Svetozar Marković i odatle je Draga Ljočić usvojila ideje o pravu na jednakost muškaraca i žena.

„Muž Raša Milošević je bio isto socijalista i on je to normalno prihvatao", dodaje Trgovčević.

Međutim, ta politika im je donela i nedaće.

Zbog učešća u Timočkoj buni srpski kralj Milan Obrenović osudio je, između ostalih, i njenog supruga na smrt, ali je ovaj kasnije pomilovan i odslužio je tri godine zatvora.

---

Na školovanje se otisnula kao dete iz siromašne šabačke porodice.

„To je bilo vrlo teško, bio je veliki podvig otići za Cirih iz Šapca za koji je trebalo imati ogromne ambicije i ljubav prema medicini.

„Išla je Savom do Zemuna, pa iz Zemuna brodom do Budimpešte, odatle vozom do Beča i Ciriha, samo putovanje trajalo je četiri ili pet dana", kaže hirurg Vladimir Jokanović, koji je izučavao i istoriju medicine.

Iz Šapca je potekao, kaže doktor, i prvi srpski lekar Jovan Stejić, a i poznatiji lekar Laza Lazarević.

U to vreme stipendije su dodeljivane za vojne potrebe, dodaje Jokanović, što je opet bilo rezervisano za muškarce.

Tokom srpsko-turskih ratova (1876-1878) Ljočić pauzira studije i javlja se da bude dobrovoljna bolničarka.

Školovanje završava 1879. godine i vraća se u Srbiju kao prva žena sa titulom dr na Balkanu.

https://twitter.com/IA_Beograda/status/1224666156033855488

„Tada u čitavoj Evropi možemo nabrojati svega desetak žena koje su završile Medicinski fakultet.

„Ženama nije bilo dozvoljeno da studiraju te su prve Amazonke otvarale vrata univerziteta, među kojima je i Draga Ljočić" , navodi Trgovčević.

Ni diploma ciriškog fakulteta, ni znanje nisu joj bili ulaznica za posao u Srbiji.

Hod po mukama

U državnoj službi mogao je da se zaposli samo neko ko je služio vojsku, što ona kao žena nije mogla.

„Tad počinje njen hod po mukama. Sve do kraja Prvog svetskog rata bila je pomoćnik lekara.

„Čak i kad je vodila bolnice imala je status i platu pomoćnog lekara", navodi Trgovčević.

„Diplomu je morala da nostrifikuje pred komisijom koju je predvodio ugledni lekar Vladan Đorđević, iako je u to vreme u Srbiji bilo ukupno 30 lekara - većinom stranaca koji nisu imale nikakvu potvrdu.

„Žene su bila maksimalno izolovane", napominje on.

Da bi joj prihvatili diplomu morala je ponovo da polaže neke stručne ispite.

„Vladan Đorđević je tad rekao: `Ova gospođa zna više medicine nego naša cela komisija`, to sam našao u njegovim dokumentima", kaže Jokanović.

Nije joj pomoglo ni što je imala čin poručnika i bila lekarka i u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.

U srpsko-bugarskom ratu iz 1885. godine radila je kao jedini lekar u tri bolnice u Beogradu: Opštoj državnoj, Zaraznoj bolnici i Bolnici za ranjenike, dok su njene kolege bile na frontu, navodi se u biografiji na sajtu Komore zdravstvenih ustanova Srbije.

• Kako je Tifusarka Meri ostavila za sobom trag skandala i smrti
• Ginekološkinja iz Aušvica koja je morala da ubija bebe

Tek će 1919. dobiti priliku da bude lekar u punom smislu kao i njene kolege muškarci.

„To je srednjevekovni odnos prema ženama", navodi Jokanović.

Zdravstvena služba u Srbiji bila je sve do kraja Prvog svetskog rata pod nadleštvom Ministarstva unutrašnjih poslova.

U želji da dobije zaposlenje Draga Ljočić je revnosno pisala državnim činovnicima, a oni bi joj nekad i istog dana, podjednako revnosno, negativno odgovarali.

Koliko je sredina u kojoj je radila bila neprijateljski nastrojena prema obrazovanim i samostalnim ženama pokazuje jedan od odgovora, koje je dobila - ovog puta od načelnika Saniteta.

On je poručio da „ženskinja po samoj svojoj fizičkoj prirodi pozvano je da se naslanja na jačeg od sebe - na čoveka, koji će rukovoditi u njezinom životu", navodi se u biografiji.

Sve to podstaklo ju je da se podjednako istrajno bori za jednakost žena i muškaraca, ali i da započne privatnu praksu.

Trgovčević ističe da se Ljočić zalagala i za prava žena sa visokom školom i u drugim oblastima - predlagala je niz zakona skupštini kojim bi se izjednačio status profesorki sa profesorima.

„Pravo izjednačenje doći će Ustavom iz 1946. koji ona nije dočekala", napominje Trgovčević.

• Borba za pravo glasa - kada su žene izjednačavane sa „sumanutim licima“
• Ko je bio Milan Jovanović Batut - čije ime smo najviše puta čuli ove godine

---

U Srbiji danas dve trećine žena lekarki

Među lekarima u Srbiji ih je dve trećine, ali nemaju snagu koju bi trebalo da imaju, dodaje.

Prema podacima Instituta Batut za 2018. godinu u Srbiji je približno 7.000 lekara i 13.000 lekarki.

„Na rukovodećim pozicijama u klinikama i bolnicama žena je i dalje svega 25 odsto", zaključuje Jokanović.

---

• „Otkud žena na frontu": O pitanju Dariji Kisić Tepavčević, ženama u ratu i gomili ordenja
• Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusa

Bila je među prvim sifražetkinjama - zalagala se da žene dobiju pravo glasa i ostala ista politička prava kao muškarci.

Bila je udata za jednog od osnivača Radikalne stranke Rašu Miloševića, ali je sačuvala i devojačko prezime, po kom je i danas pamtimo.

„Iako se zvanično prezivala Milošević ona je čitav život zadržala svoje prezime. Imala je toliko razvijenu i žensku i profesionalnu samosvest.

„A u skladu sa tim idejama vaspitala je i pet ćerki", napominje istoričarka.

Do Prvog svetskog rata na Balkanu je bilo svega 17 lekarki, a među njima je bila i ćerka Drage Ljočić - Radmila Milošević, koja je takođe završila Medicinski fakultet u Cirihu.

„Imamo jako lepu profesionalnu nit u tom slučaju", napominje Trgovčević.

Dobrotvorka

„Njena zasluga je što je pomogla da se napravi bolnica za žene i decu na Dedinju, to je bilo njeno čedo", dodaje Jokanović.

Nije dočekala otvaranje bolnice 1929. koja će poneti ime po škotskoj bolničarki iz Prvog svetskog rata Elzi Inglis.

Paviljon za ginekologiju kasnije je pripojen Kliničko bolničkom centru Dragiša Mišović i značajno je oštećen u NATO bombardovanju 1999.

„Bila je zaslužna što su žene posle nje odlučivale da studiraju medicinu", dodaje Jokanović.

Nije bila samo lekarka, već i dobrotvorka.

Bila je jedna od osnivačica Materinskog instituta, koji se brinuo o deci, a posebno o siročićima i majkama sa vanbračnom decom.

Po Dragi Ljočić nosi ime ulica na Karaburmi u Beogradu.

„Predlagao sam da se neka medicinska škola zove njenim imenom, ali to nije došlo do nečijih ušiju", kaže Jokanović, koji je i vajar.

Izvajao je bistu Drage Ljočić i poklonio Srpskom lekarskom društvu gde se nalazi od 2017.

Draga Ljočić je bila i uključena i u Crveni krst i Kolo srpskih sestara.

„U knjizi A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom Aleksandar Deroko kao jedno od prvih sećanja navodi te `žurne korake doktorke Drage Ljočić sa lekarskom torbom koja ide po Beogradu od jednog do drugog pacijenta'.

„Bila je veoma upečatljiva i veoma značajna za ukupnu emancipaciju žena u Srbiji", navodi Trgovčević.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.05.2020)