Kad sam bio mlađi, govorili su da ličim na Jesenjina

Predveče se ušunjao Tihonov. U rukama je imao bocu votke, seo je na krevet i povukao dobar gutljaj. Pio je “s gorliška”, kako se kaže. To jest pravo iz flaše. Bili su to dugi gutljaji i votka je brzo nestajala. Zavideo sam mu i mrzeo ga u tom trenutku. Tihonov je pio spokojno, nije žurio: votka je tekla kao da je izliva u sudoperu . Imao je on još jednu bocu, rezervnu, u zembilju, zamotanu u novinsku hartiju. Zembilj je ostao na zemlji,ispod njegovih nogu A imao je