Тужна исповест Лазе Војновића: "Синови су ми у Београду, нисам их видео од почетка пандемије. Ако и умрем, нека умрем у овој кући"

До куће породице Крухвић и двадесетак километара даље, до Лазара Војновића, права је уметност стићи, јер ове старине и горштаци који нису желели да напусте вековна огњишта живе у условима који никако не одговарају модерном добу. Не само да немају нормалан пут до својих домова, већ живе и по старински, без струје. Блатњавим шумским путем једино се на трактору може стићи до куће Мате Крухвића у месту Шаторња код Глине. А сама кућа није достојна за живот човека,