Pesma u vrtu narandži

Napustio me Bog. „Napustio te Bog“, Reče mi otac. Bog me zaboravio. I otac me zaboravio. Miris vrta narandži u cvatu Načas bi u meni. Ti: Dlanova lepljivih od soka i ljubavi, Kriknula si, kriknula si, i bacila: Dve zadnje svoje butine u bitku. Zatim, tišina. Ti: Čija je krasna glava učila istoriju, Znaš: Samo ono što mine, postaje nemo. Čak i bitke, čak i mirisi vrta narandži u cvatu. Cvet i plod behu na istom drvetu, nad nama, U tom dvostrukom dobu. I tada smo čak