O prvoj pesmi Vladimira Majakovskog

PRISTANIŠTE Krpe su vode pod trbuhom bile. Cepali ih beli na talase zubi. I krik sirena — ko da su se lile pohota i ljubav bakrom koji trubi. Kolevkom ulaza barke se gušile, pripile se uz dojke gvozdenih matera. Ogluvelih brodova u ušima gorele su minđuše lengera. (1912) Preveo: Bora Ćosić Pesma je satkana od čitavog niza elemenata sa kojima ćemo se susretati u kasnijem stvaralaštvu Majakovskog. U ovoj pesmi uočićemo originalne slike koje zaobilaze rimu uz naglašen