Kod notara: Ne može latinica, a ni ijekavica

To sa izgovorima mi je uvek išlo čudno. Za sve je, kako biva, kriva moja familija: mama je bila Beograđanka i nije radila do moje treće-četvrte pa sam s njom progovorio ekavski i tako je ostalo, što je već u nižim razredima osnovne dovodilo do blagih nesporazuma. Bio je, recimo, taj moj učitelj, Janko Vujisić se zvao, navodni pesnik, prvo veliki Srbin a onda sitni Dukljanin – onaj što je jednog dana, setićemo se te zgode, iznad zelene table skinuo Titovu sliku i