Лагард обећала одлучне мере централне банке ЕУ и у другом таласу пандемије

Председница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард изјавила је данас да ће та институција "одлучно" деловати и у другом таласу пандемије ковид-19, оцењујући да је европски одоговор на последице пандемије до сада био веома ефикасан.

Лагард је у Одбору за економска и монетарна питања Европског парламента рекла да је одговор Европске уније на последице ковид 19 био "не само импресиван, него и изузетно ефикасан", пренео је бриселски портал ЕУРАЦТИВ.

"Одговорили смо правовремено и снажно на први талас који је погодио привреде зоне евра, рекла је председница ЕЦБ, која би у децембру требало да обелодани нови пакет монетарних стимуланса за очување привреде.

Програм куповине обвезница вредан 1,35 трилиона евра одиграо је једну од кључних улога у стратегији ЕЦБ, посебно у очувању стабилности финансијских тржишта, упркос наглом порасту јавног дуга у земљама еврозоне.

У светлу новог тешког ударца другог таласа пандемије на економије еврозоне и поновног увођења мера ограничења, Лагард је обећала да ће ЕЦБ у овој фази имати "исти приступ и деловати са истом одлучношћу".

ЕЦБ је раније најавила да ће појачати монетарни стимуланс привредама у децембру, на следећем састанку Управног савета који чине чланови Извршног одбора и гувернери централних банака еврозоне.

На састанку ЕЦБ крајем октобра, Лагард је казала да је готово извесно да ће та монетарна институција надлежна за 19 чланица Еврозоне повећати подстицаје на састанку 10. децембра.

Лагард је посланицима ЕП рекла да ће Хитан програм куповине због пандемије (ПЕПП) - откуп "корона-обвезница" и Циљане операције дугорочнијег рефинансирања (ТЛТРОс), односно посебно јефтино финансирање које ЕЦБ нуди како би подстакла кредитирање реалне привреде, и у овој фази бити главни инструменти ЕЦБ, јер су већ били ефикасан одговор на пандемију.

Лагард је, међутим, упозорила да монетарна политика као мотор не може сама да понови исти успех, и истакла примарну улогу фискалне политике у јачању потражње, обнови поверења и подстицању раста европских економија.

Због тога, како је нагласила, фонд за опоравак ЕУ од пандемије вредан 750 милијарди евра, познат и као "ЕУ следеће генерације", мора "постати оперативан без одлагања".

Усвајање тог пакета финансијских стимулација, као и вишегодишњег буџета ЕУ за период 2021. до 2027. године, спречиле су ветом Мађарска и Пољска због одредби које расподелу новца земљама чланицама условљавају поштовањем владавине права.

Средства из фонда за опоравак хитно су потребна земљама тешко погођеним пандемијом попут Шпаније и Италије, где висок јавни дуг онемогућава владе да донесу мере за подстицање привредног раста.

Лагард је посебно истакла позитивну улогу коју у овој фази кризе могу да имају јавне инвестиције, пошто оне краткорочно имају "најснажније ефекте на потражњу", а користе и суседним земљама чланицама ЕУ.

Јавне инвестиције, према њеним речима, у несигурним временима јачају и поверење и помажу да се мобилишу и инвестиције из приватног сектора.

Владе земаља еврозоне ове године су примениле фискалне стимулансе вредне више од 4% БДП-а еврозоне, односно око 480 милијарди евра, не рачунајући ванредне мере увојене како би се подржала ликвидност приватног сектора.

(Бета, 19.11.2020)