Соса: Србији су уз пет одсто раста у 2021. потребне и амбициозне структурне реформе

Српска економија и даље показује неке структурне слабости које ограничавају потенцијални раст и спречавају брже и одрживије приближавање дохоцима у ЕУ, изјавио је стални представник Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији Себастијан Соса.

"За сустизање европског стандарда потребно је убрзати спровођење кључних структурних реформи. Побољшање квалитета институција и управљања, што укључује добро управљање и управљање јавним предузећима је приоритет", рекао је Соса у интервјуу за Магазин Бизнис.

Оценио је да би даље решавање инфраструктурних празнина у Србији помогло у подршци конкурентности, страним улагањима и интеграцији у регионалне и глобалне ланце вредности.

"Борба против нерегуларности олакшала би пословање, истовремено генеришући фискалне приходе. Коначно, веродостојна посвећеност борби против корупције, јачању владавине закона и побољшању ефикасности судског система подстакла би дугорочни економски раст", рекао је Соса.

Додао је да је процена ММФ-а да ће реални раст бруто домаћег производа (БДП) Србије у наредној години бити пет одсто, што се заснива на опоравку приватне потрошње, као и на снажном расту инвестиција, док ће утицај пандемије бити смањен.

"Узимајући у обзир предвиђени економски опоравак, смањење фискалног дефицита на три одсто БДП-а у 2021. години било би прикладно и осигурало би да јавни дуг у процентима БДП-а настави да пада. Зато је важно да се буџетом предвиде трошкови за подстицање јавних инвестиција, укључујући зелена улагања, што ће подржати привредни опоравак и подстаћи раст на средњи рок", рекао је Соса.

По његовим речима, планирано повећање плата у јавном сектору од пет одсто у 2021. години у складу је са предвиђеним буџетским дефицитом од три одсто БДП-а и омогућава повећање капиталних трошкова.

Одговарајући на питање које државне компаније представљају највећи фискални ризик он је рекао да су ризици Ер Србије и даље високи због неизвесности тока пандемије.

"ЕПС, највеће јавно предузеће, суочава се са притисцима ликвидности и још је један важан извор фискалних ризика. Такође, док је финансијска позиција ХИП Петрохемије остала углавном стабилна у последњих неколико година, фискални ризици ове компаније могли би бити значајни уколико би се тржишни услови знатно погоршали", рекао је Соса.

Соса је казао да су српске власти изразиле интересовање за нови аранжман са ММФ-ом и јасно ставили до знања да им није потребна финансијска помоћ.

"Стога би нови програм могао да буде наследник Инструмента за координацију политика (ПЦИ), који би могао да помогне Србији да спроводи политике за јачање макроекономске и финансијске стабилности, истовремено сигнализирајући посвећеност структурним реформама. Зато би нови ПЦИ био потребан не само као споразум о фискалним, монетарним и финансијским политикама, већ и као амбициозна агенда структурних реформи коју би ММФ могао одобрити и подржати", рекао је Соса.

(Бета, 20.11.2020)