Дневник са ивице смрти: Београђанин који је због короне једва извукао живу главу: Имао сам визије пакла, нисам могао да говорим, људи су умирали на моје очи"

„Кад сам дошао себи, био сам као тек рођен, нисам имао гласа због те рупе на душнику, немоћан, катетер, пелене, непокретан, прикључен на све могуће апарате, поред респиратора, цевчице у носу, црево из грла, инфузије, вађења крви, ињекције против тромбова, јер је константна опасност стварање тромба у телу, а онда збогом.“ Ово је истинито сведочанство књижевника Предрага Тодоровића (62), Београђанина који живи у Ваљеву, и који је у марту оболео од вируса корона