Прича о Гранде Торину, Ђиђију Меронију и окупацији која никада неће престати: Анатомија једне трагедије
Недељник 03.12.2020 | Урош Јовичић

Фото: Профимедиа Тек када је на радију чуо познату мелодију и сам несвесно почео да звиждуће “О белла циао”, Ерно Егри Ербштајн је могао да одахне.
Као и сви Јевреји у Другом светском рату, прошао је трновит пут до слободе. Прво је покушао да се скрије иза некаквих незваничних улога у клубу који је заволео, затим се скривао иза имена Ернест, а када ни скривање у подруму није помогло, пребегао је у Мађарску. Тамо је убрзо заробљен, а из логора близу Будимпеште је побегао непосредно пре премештаја у Аушвиц. Преварио је смрт и вратио се у Торино да уради оно због чега га је Феручо Ново и довео. То “лепог јутра”












