Парламентарни избори у Црној Гори: Изабрана нова Влада, први пут без ДПС-а председника Мила Ђукановића

Нова Влада Црне Горе изабрана је три месеца после парламентарних избора који су означили крај владавине Демократске партије социјалиста председника Мила Ђукановића.

Нови премијер Црне Горе Здравко Кривокапић предводи владу за коју је од гласао 41 посланик, 28 је било против, а један посланик уздржан.

Кривокапић је био на челу листе За будућност Црне Горе, најјаче од три коалиције које су заједно освојиле тесну већину - 41 од 81 посланика у парламенту.

Једно од главних полазишта нове црногорске владе биће, како су поручили, бескомпромисна борба за заштиту државне касе и стварања грађанске и европске државе.

Ђукановићев председнички мандат траје до 2023. године.

• Да ли Црну Гору чека кохабитација
• Мило Ђукановић: „Нико ме неће срушити&qуот;
• Дритан Абазовић: „Ми смо срушили балканског Лукашенка&qуот;

Расправа у парламенту

У обраћању посланицима, Кривокапић је поручио је да жели да од Црне Горе направи Луксембург.

Представљајући програм владе, Кривокапић је рекао да су у „првом плану економија, борба сса Ковидом-19 и владавина права&qуот;.

Истакао је да ће међу првим правним актима које ће влада донети бити измене Закона о слободи вероисповести - који је изазвао велике протесте у Црној Гори - као и нови закони о пореклу имовине, илустрацији.

Раније је Кривокапић изјавио да ће будућа влада поштовати све међународне обавезе.

Спољнополитички приоритети нове владе остају „приступање и чланство у Европској унији и испуњавање преузетих обавеза у НАТО и другим међународним организацијама&qуот;, као и добросуседски односи у региону.

Једини потпредседник у новој влади Дритан Абазовић се надовезао да Црна Гора можда не може да буде Луксембург, али да треба тежити да „не одемо сви у Луксембург или у САД&qуот;.

„Ово је влада поштених људи. Црном Гором више неће владати криминалци&qуот;, поручио је Абазовић са скупштинске говорнице.

Састав Владе Црне Горе

За разлику од претходне, нова Влада Црне Горе имаће пет министара и два потпредседника мање. Међу њима су ретки били укључени у политички живот Црне Горе, што је Кривокапић истакао представљајући будући кабинет као „владу експерата.&qуот;

У Кривокапићевом кабинету биће само један потпредседник - Дритан Абазовић, као и 12 министара.

Абазовић ће бити задужен за безбедносни сектор и координацију служби.

• Министар унутрашњих послова - Сергеј Секуловић, адвокат, цивилни активиста и политички аналитичар.
• Министар спољних послова - Ђорђе Радуловић који је запослен у том Министарству од 2011. године. Био је заменик црногорског амбасадора у Румунији.
• Министарка одбране - Оливера Ињац, предавачица на предмету безбедности на приватном Универзитету Доња Горица. Од 2000. до 2008. године била је саветница у Управи полиције.
• Министар правде и мањинских права - Владимир Лепосавић, адвокат, правни заступник Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве и члан правног тима који је у претходном периоду радио на укидању Закона о слободи вероисповести.
• Министар финансија и социјалног старања - Милојко Спајић, магистар финансијског инжењеринга и члан саветничког тима мандатара Здравка Кривокапића.
• Министар економског развоја - Јаков Милатовић, који је магистрирао економију на Универзитету Оксфорд.
• Министар капиталних инвестиција - Младен Бојанић, некадашњи је председнички кандидат опозиције (2018. године).
• Министарка просвете, науке, културе и спорта - Весна Братић, професорка Филолошког факултета Универзитета Црне Горе.
• Министарка здравља - др Јелена Боровинић Бојовић.
• Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија - Тамара Срзентић
• Министар екологије, просторног планирања и урбанизма - Ратко Митровић, универзитетски професор архитектуре.
• Министар пољоприведе, шумарства и водопривреде - Александар Стијовић који ради у Институту за шумарство Црне Горе.

Абазовић: „Једина истина - ово је влада поштених људи&qуот;

Потпредседник Владе Црне Горе Дритан Абазовић у говору у Скупштини у четвртак оптужио је досадашњу власт за „депортацију и ратне злочине&qуот;, као и за „државну пљачку коју је вршила 30 година&qуот;.

„Ми владу преузимамо са 600 милиона евра недостајућих средстава за 2021. годину и са четири милијарде евра дуга, док се ваши функционери бахате у вилама од по неколико десетина милиона евра&qуот;, рекао је он.

Обраћајући се посланичком клубу Демократске партије социјалиста, Абазовић је повишеним тоном рекао да су „30 година радили све да опљачкају, поделе и посвађају Црну Гору&qуот;.

„Али знате шта је трагедија? Ви настављате нас из опозиције да гурате у сукобе, ви цртате мете људима, ви и криминални кланови мени цртате мету&qуот;, рекао је Абазовић.

Одговарајући на опаске да ли је влада „експертска&qуот;, „апостолска&qуот;, „грађанска&qуот;, „приправничка&qуот;, „влада Српске православне цркве&qуот; или „Дританова влада&qуот;, Абазовић је поручио:

„Да вам кажем једну ствар која је највећа истина - ово је влада поштених људи&qуот;.

Абазовић је рекао да је после изборне победе „обећао да Црном Гором више неће владати мафија&qуот;.

„Исто важи и за министре који буду изабрани - нико више не сме да украде ниједан евро из државног буџета, а да због тога не сноси дисциплинске и сваке друге последице&qуот;.

Шта је претходило састављању владе?

Мандатар Кривокапић изазвао је гнев дела снага на чијој је листи био носилац.

Кривокапић је одлучио да направи, како је изјавио, владу састављену од стручњака, а не политичара.

Због тога је дошао у сукоб, пре свега са најјачом странком у предизборној опозиционој коалицији - Демократским фронтом - који је јавно изразила неслагање око састава владе.

Ипак, посланици ДФ-а су подржали владу у парламенту.

„Нико из коалиције За будућност Црне Горе није учествовао у креирању и писању Споразума о програмским приоритетима експертске владе&qуот;, навели су челници Демократског фронта.

Оценили су и да је Споразум о приоритетима експертске владе „приватна иницијатива или нечија подвала&qуот;.

Један од вођа у тој коалицији, Андрија Мандић, поручио је да „неће дозволити да црногорски тајкуни украду народну вољу и састављају Владу Црне Горе&qуот;.

На критике, Кривокапић је одговорио преко Твитера: „(...) Инсистирање на појединцима из тих коалиција није интерес грађана ни државе! Црну Гору чекају тешки и историјски изазови које само Влада са експертским карактером може превазићи&qуот;.

хттпс://твиттер.цом/ЗдравкоКривокцг/статус/1319986680166756353

Нова власт, обећао је он, направиће систем који није у функцији једне партије, да би грађани Црне Горе „живели у држави која служи човеку и у којој ће човек служити њој&qуот;.

Улога Цркве

Успеху опозиције претходиле су вишемесечне литије у организацији огранка СПЦ у Црној Гори, тачније протеста због усвајања Закона о слободи вероисповести.

Од 26. децембра 2019. године, када је спорни закон усвојен у Скупштини Црне Горе, почели су протести свештенства СПЦ, верника и становништва, који су оценили да се тиме отвара пут „подржављењу имовине цркве&qуот;.

Протести, односно литије, су организоване до јуна 2020. године када су забрањена јавна окупљања услед погоршања епидемиолошке ситуације изазване епидемијом корона вируса.

Нова влада предвођена Кривокапићем већ је најавила, а то је ставила и у Споразум о програмским приоритетима експертске владе, да ће укинути чланове закона због којих су протести иницирани.

Према оцени аналитичара, СПЦ у Црној Гори, а поготово митрополит Амфилохије, који је у међувремену преминуо од корона вируса, значајно је допринела таласу који је довео до тога да до тада неприкосновена Демократска партија социјалиста изгуби власт.

• Ко је био митрополит Амфилохије
• Шта усвојени Закон о истополном партнерству значи за Црногорце
• Ко су људи у врху досадашње црногорске опозиције

И Кривокапић је у интервјуу „Недељнику&qуот; рекао да га је управо доношење Закона о слободи вероисповести инспирисало да се укључи у политички живот Црне Горе.

„Опозиција није нудила нешто конкретно, ново и боље. И бирачи су ишли логиком да је боље да не таласају&qуот;.

„И годинама се одржавала иста гарнитура са једне и са друге стране. Биле су само промене појединих играча&qуот;.

Рекао је да је то демотивисало и бираче, али и потенцијалне учеснике у политичкој борби.

„Такав сам био и ја до доношења Закона о слободи вероисповести&qуот;.

Један закон извео је хиљаде људи на улице широм Црне Горе:

Митрополит Амфилохије је врло негативно говорио о председнику Црне Горе Милу Ђукановићу, а једном је и позвао вернике да „не гласају за безбожну власт која би отимала светиње&qуот;.

Да утицај цркве на дешавања на изборима јесте био јак, показује и предложени састав нове Владе Црне Горе, у којој има људи блиских Митрополији црногорско-приморској.

Владимир Лепосавић, члан правног тима Митрополије, биће министар правде, мањинских и људских права.

А на челу Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма је Ратко Митровић, професор Архитектонског факултета у Подгорици чији је лик осликан у ктиторској фресци Храма Христовог васкрсења у Подгорици због великог доприноса при градњи те богомоље.

За обједињено Министарство просвете, науке, културе и спорта предложена је професорка Весна Братић која је поводом смрти митрополита изјавила Радио Светигори „да смо Амфилохијевом смрћу сви постали сирочићи&qуот;, упоредивши га са Мојсијем.

Однос са Београдом

Власти у Београду имају добре односе са лидерима Демократског фронта, пре свих са Андријом Мандићем и Миланом Кнежевићем.

Њих двојица су често у Београду, а председник Србије Александар Вучић је обојицу позвао на уношење бадњака у Председништво Србије 6. јануара 2019. године.

Годину дана касније, Андрија Мандић је добио орден и сабљу Министарства одбране Србије „за допринос систему одбране Србије&qуот; у време НАТО бомбардовања 1999. године.

За разлику од Мандића и Кнежевића, Небојша Медојевић не гледа благонаклоно на режим у Београду и често износи критике.

У предвечерје избора нове црногорске владе, дошло је до нових тензија на релацији Београд - Подгорица

Најпре је Црна Гора ускратила гостопримство амбасадору Србије Владимиру Божовићу због неких његових изјава које су у Подгорици протумачене као недобронамерне и као негирање црногорске државе и идентитета.

Београд је узвратио истом мером - протерао је амбасадора Црне Горе Тарзана Милошевића, али је убрзо повукао одлуку.

Кривокапић је реаговао на овај дипломатски сукоб, наводећи да „такви акти нису у духу европског пута и добре регионалне сарадње пријатељских држава&qуот;.

„Одлазећи режим у Црној Гори ни у својим последњим данима не преза од поларизације друштва и продубљивања подела&qуот;, написао је на Твитеру.

„Нова Влада ће радити на оздрављењу односа Црне Горе са Србијом, промовисаћемо истински добросуседску политику с Београдом, као и са свима у региону, по принципу суверености, независности и немешања у унутрашње ствари других држава&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.04.2020)