Студија за ЕП: Дезинформације срушиле Владу Аљбина Куртија

Дезинформације су имале директне политичке импликације на Косову, где су довеле и до пада Владе Аљбина Куртија, наводи се у студији о улози лажних вести на Западном Балкану, представљеној у Европском парламенту (ЕП).

"Та (Куртијева) коалиција била је кратког века и у основи је срушена америчком операцијом дезинформација", стоји у студији коју је више европских аутора урадило за потребе Спољнополитчког одбора ЕП (АФЕТ).

У студији "Мапирање лажних вести и дезинформација на Западном Балкану и идентификовање начина за ефикасну борбу против њих", објашњава се ангажовање председника САД Доналда Трампа и именовање његовог специјалног изасланика за преговоре Србије и Косова Ричарда Гренела.

"Фрустриран оним што је видео као опструкцију косовског премијера Албина Куртија, амбасадор Гренел је очигледно средио да сенатор Дејвид Перђу и син америчког председника Доналд Трамп млађи објаве изјаве на Твитеру, у којима наговештавају повлачење америчких војника с Косова", пише у студији, преноси Радио Слободна Европа (РСЕ).

Наводи се да је Гренел тада ту претњу, коју није изнео амерички званичник, пренео у преговоре са Куртијевим коалиционим партнерима и да је тиме подстакао изгласавање неповерења Влади у марту, непуна два месеца након што је формирана.

"Тај потез је широко осуђен у Европи, укључујући заједнички демарш француског и немачког амбасадора у Приштини. Као што овај пример показује, страни фактор је успео да оркестрира потпуно измишљену претњу и тако осмисли промену власти", додаје се у студији.

Према наводима у документу, на основу анализе друштвених медија, и медији и политичари су се укључили у ту кампању, и они се у студији идентиифкују као "кључни канали дезинформација на Косову".

У документу се у том контексту помињу одређени утицајни медији на Косову, председник Демокртаског савеза Косова Иса Мустафа и сада бивши председник Демократске партије Косова Кадри Весељи.

"Поруке на друштвеним мрежама које су долазиле од Мустафе и Весељија, посебно су подстакле обману у афери Гренел", наводи се у документу.

Аутори студије тврде да косовски случај најбоље илуструје сложеност феномена лажних вести и додају да се ради о ретком случају где се "политички исход може директно приписати дезинформацијама".

Кад је реч о Босни и Херцеговини, у студији се наводи да су дезинформације домининантне у српским медијима, често уз подршку руских мрежа за дезинформације, а фокус је на ксенофобији.

Закључује се да је БиХ "место великих покушаја дискредитације ЕУ".

Што се тиче Црне Горе, документ идентификује "снажну присутност" српских и руских медија, посебно у вези са чланством земље у НАТО и покушајем државног удара 2016. године.

"Већина дезинформација, међутим, и даље остаје домаћа и била је важно средство у унутрашњој политичкој утакмици. Дугогодишња (доскорашња) влада којом је доминирала Демократска партија социјалиста (Мила Ђукановића) користила је дезинформације да дискредитује своје противнике", пише у студији.

Промена власти у Северној Македонији, према ауторима студије, "гурнула је дезинформације углавном из државних и главних медија на маргину, где и даље остаје моћна сила која искривљује унутрашњу политику".

У документу стоји и да су дезинформације биле кључне за подривање учешћа грађана на референдуму о промени имена.

У анализи кампања дезинформисања у региону наводи се да су дезинформације симптом социјалног и политичког поремећаја, пре него његов узрок, и да ЕУ стога треба да се фокусира на јачање квалитета демократије и управљања на Западном Балкану, што се оцењује као "најмоћнији потенцијални бедем против дезинформација".

У студији се наводи да су дезинформације "ендемски и свеприсутни део политике широм Западног Балкана".

(Бета, 05.12.2020)