Milovan Glišić: Posle devedeset godina

Pričaju da se i pobio s nekim proscima… Ko zna, lažu, može biti! Kako bilo da bilo, tek Živan počeo od neko doba mnogo vrčati na svoju kćer. On, istina, viče i na ostalu čeljad po kući, ali se ni na koga ne oseca onako kao na nju. Jedno jutro, baš kad beše zajmila ovce da istera na popas, a Živan izlete iz kuće, pa se prodera: – Čuješ ti, more, Radojka! – Čujem, tajo! – odgovori ona polako, a nešto pretrnu. – Ako te još jednom vidim s ovcama pod onom lužinom,