“Nekad je to bio novac, nekad prijateljstvo, a nekad batine. Tako je i pevao. Ugradio je svoj bluz u svaki tekst…”

Ubijen je tek nešto više od godinu dana pre nego što se u Beogradu, na Dorćolu, rodio Džej Ramadanovski, čovek koji je njegovu tezu svojim životom potpuno poništio. Gledajući u prošlost, on je naslepo, na instinkt i foru, prolazio stazama budućnosti. Juče je od dorćolske kaldrme do najmračnijih delova internet bespuća, svaki razgovor bio posvećen njemu. Ulice su ovih dana svakako puste, promakne tek neki sivi kaput, pa je sinoć sve pomalo ličilo na scenografiju