Oproštajno pismo studenata koji su tugovali uz "Slaviju"

Umro je Džej. U nedelju. Nedelju koja ga je vinula u nebesa i ustoličila među legende. Ovo nije tekst o veličanju jednog čoveka koga više nema, već uspomena na trenutke nekih sasvim nebitnih ljudi kojima je Džej ispunio dane daleko od kuće, ljudima bez para, drugara i ljubavi. Bila je 2013. Do tada sam već promenio stanova dovoljno da postanem menadžer prodaje nekretnina. U trenutku kada sam pomislio da od stana nema ništa, zazvonio mi je telefon. Sedim na Slaviji