Кошава и митови: Да ли се фијук балканског ветра далеко чује и парним данима

Првих децембарских дана на улицама појединих градова Србије трају борбе са невидљивим непријатељем који је игра грубо - спирално подиже лишће, па и смеће, и баца у лице, неухватиљво мрси косу и повија гране, а није му страно ни да великом снагом преврне речну лађу.

Реч је о балканском ветру - кошави, главном мотиву појединих песама и књига, једном од заштитних знакова јесени у Београду, али и природној појави о којој се у народу испредају приче, митови и легенде.

„Мени је кошава најјачи утисак Београда, откад сам дошла у октобру нисам излазила по клубовима, нисам осетила ноћни живот, али сам се упознала са ветром&qуот;, кроз смех каже 19-годишња бруцошкиња Марија Сретеновић, која се недавно доселила на студије.

Владан Дуцић, професор климатологије на Географском факултету у Београду, објашњава за ББЦ на српском зашто је кошава локални ветар.

„Кошава спада у ветрове на Балканског полуострва, који се јављају на територији Србије - у Великом Поморављу, Војводини и делу Шумадије&qуот;, каже Дуцић.

У појединим деловима Србије, дешавало се да због велике брзине кошава преврне чамац, затрпа пругу или нанесе штету усевима, док у Београду, насупрот томе, смањује загађење и прочишћава ваздух.

• Откуд гром из ведра неба усред паклене врућине
• Шта су острва топлоте - лети топло, зими још топлије
• Метеоропатија: у којој мери време утиче на нас

Кошава настаје када се на подручју Украјине и Карпата формира антициклон - поље високог ваздушног притиска, док је у западном делу Средоземног мора, у Ђеновском залив, низак ваздушни притисак - циклон.

„Онда се јавља струјање из правца антициклона на истоку ка циклону у Медитерану&qуот;, додаје Дуцић.

Фијук који се памти

Студентикиња Марија Сретеновић каже да последњих дана излази само кад мора, те су јој и сусрети са кошавом проређени.

„Ужасно је&qуот;, истиче она.

Наводи да, пошто живи у поткровљу, веома добро чује како кошава фијуче.

„Све се плашим да ће однети кров зграде, а посебно ме је страх кад видим да јелу - високу пет спратова савија и ломи као да је тек посађено дрвце, стално мислим шта би нама урадио да смо напољу&qуот;, каже Марија.

Пар/Непар

Са кошавом провејавају митови и легенде, а једна од најпознатијих је да траје три, седам или више дана, чији је број увек непаран.

„То је наивно народно веровање. Нема строгог правила око тога колико ће трајати&qуот;, објашњава Дуцић.

Колико дуго ће кошава дувати, зависи од брзине и дужине премештање циклона - поља ниског ваздушног притиска, из западног Средоземља према истоку.

„Циклогенеза - стварања циклона у западном Средоземљу, нема строго правило дужине трајања. Када циклон прође наше крајеве, кошаве више нема&qуот;, каже професор.

Додаје да у стручној литератури не постоји правило да било који ветар, укључујући кошаву, траје одређени број дана.

У факултетском уџбенику Климатологија, професора Душана Дукића забележен је податак да је у Београду кошава дувала непрекидно 30 дана, у периоду од 28. фебруара, до 28. марта 1928. године.

• Како је невреме изменило слике престонице и других градова у Србији
• Бахаме „одувао” ураган Доријан
• Смртоносни тајфун Мангкхут погодио Кину

Кад помислиш да ти је хладно, а оно топлије

Постоје два основна типа кошаве - топла и хладна кошава, који дувају у периоду од јесени до пролећа.

Хладна кошава има источни смер и доноси хладан ваздух и захлађење, док топла доноси пораст температуре, као што је тренутно ситуација, каже професор Дуцић.

„Иако се нама чини да је хладно, то је због ветра који повећава испаравање са коже и осећај хладноће.

„Кошава која сада дува, донела је пораст температуре, у односу на онај који је био, па је и код нас дошло до прилива топлијег ваздуха из Медитерана.&qуот;

Од кошаве користи имају и становници српских градова, посебно Београда јер „смањује загађење&qуот;.

Дуцић каже да када је „стабилно време, магловито, без ветра&qуот;, онда се загађујуће честице задржавају тамо где је њихова емисија велика, док јак ветар то „распирује&qуот;.

„Ма како непријатна кошава била због велике брзине и осећаја хладноће, она јесте стварно добра ствар за урбани центар као што је Београд, зато што прочишћава ваздух&qуот;.

Погледајте причу о ветрењачама ван копна

Кошава са Дунава

За кошаву се обично каже да је „са Дунава&qуот; јер је место одакле почиње да дува у Ђердапској клисури.

Одатле се креће ка западу и стиже до Београда, Војводине, Великог Поморавља и делова Шумадије, а понекад, када је изузетне јачине, допре и до источне Славоније и Славонског Брода у Хрватској.

„Најинтензивнија је у југоисточном Банату што су искористили за изградњу ветроелектрана у близини Делиблатске пешчаре и другим деловима&qуот;, објашњава Дуцић.

Брзина кошаве на улазу у клисуру, око тврђаве Голубачки град, понекад износи око 100 километара на сат, док је на вршачком аеродрому, наводи професор, забележено брзина већа од 150 киломатара на сат.

• Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
• Климатске промене у седам тачака: Где смо, где идемо и колико је лоше

У Београду се кошава највише осећа уз Дунав, на потезу од Гроцке до Земуна, док је знатно слабија у савском делу, на подручју од Умке до Сремчице.

Наилазећи на Шумадијске планине - од Авале на северу, до Рудника на југу, њен интензитет опада, док западније потпуно нестаје.

„Магла свуда, магла око нас&qуот;

Кошава утиче на климатске прилике и у деловима Србије где не дува.

„У случају када се јавља кошава у југоисточном Банату и западно од Ђердапа, у Неготинској крајини и већем делу Тимочке крајине је најчешће тмурно, магловито и често пада киша, слаба росуља или снег&qуот;, објашњава Дуцић.

Каже да таква климатска разлика настаје јер ветар са истока наилази на препреку у виду Карпата, односно Хомољских планина на истоку Србије.

Тада се ваздух уздиже, хлади, а потом кондензује, после чега настају облаци одакле се излучују падавине.

Супротно томе, када ваздух пређе на другу страну планине, онда се загрева силазећи низ падине, губи влагу и разведрава се.

„Таква је и кошава - фенски, катабатички ветар, који доноси топлији ваздух на супротној страни од планине са које је дошао&qуот;.

Зато је у пределима где дува кошава „променљиво или умерено облачно&qуот;, док је у Неготинској и Тимочкој крајини „облачно и тмурно&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.07.2020)