Вирус који у Србији убија логику
Инсајдер 11.12.2020
Приликом васпитавања, па и дресуре, важно је да се повежу деловање и последица, па резултат углавном не изостаје. То би требало да важи и за друштво у целини, па и за природу – лоптица бачена у вис неће остати у ваздуху. Друштва и човечанство тако функционишу. Заправо – друштва и човечанство изузев овдашњег у коме они који одлуке доносе ту једноставну лекцију нису савладали. Ама баш никако.
У пракси би то значило – што више заражених, строже мере. Може ли једноставније? Свако измотавање, кокетирање с политичким, економским или ма каквим разлозима доводи до поремећаја у схватању узрока и последице. Влада се усвајајући мере у борби против коронавируса крије иза препорука Кризног штаба, често их игноришући или једноставно избегавајући суштину предложеног. Чланови Кризног штаба, с друге стране, неретко остају неми на такве одлуке, реагујући знатно
