Поништен човек
Цензоловка 14.12.2020 | Биљана Србљановић
Можда је први прави случај политике поништења код нас (цанцел цултуре), неке врсте лустрације која се последњих година спроводи у Америци, случај публицисте Зорана Ћирјаковића. Политика поништавања је, укратко, када, због неког неприхватљивог понашања одредјене особе (нпр, позива на фемицид), део јавности, најчешче путем друштвених мрежа и масовних медија, изврши притисак на послодавце те особе и примора их да отпусте изгредника, да се од њега дистанцирају и да му се тиме смањи утицај, али
То поништавање људи је озбиљно, не може се о томе писати у ова два реда, оно је с једне стране можда разумљиво, с друге је и врста друштвене ликвидације, без прилике за искупљење, а посебно без последица за оне који су изгреднику до тада пружали подршку, давали простор и створили му темељ моћи. Другим речима, појединац бива одстрањен, а машинерија остаје, сви они који су поништеног створили и употребили, остају нетакнути, поништени остаје остракизован и
